"POKUŠAVAM DA IZDRŽIM DNEVNO SA 10 EVRA": Bosanci se snalaze kako UMEJU, cene namirnica i dalje NE PADAJU

Iz Centralne banke Bosne i Hercegovine procenjuju da će inflacija od 14 odsto postepeno slabiti u naredne dve godine.

Ono što se već godinu dana dešava jeste slabljenje kupovne moći građana, prenosi Srpskainfo.

Dok su oni finansijski iscrpljeni, većina cena namirnica se ne smanjuje.

Porodici iz Sarajeva mesečno je potrebno 1.832 evra za sve troškove, podaci su ovo sa veb stranice jedne od najvećih baza podataka o životnim troškovima. I u drugim delovima BiH situacija ista.

Život u Mostaru malo je jeftiniji, a tamo je četvoročlanoj porodici potrebno 1.789 evra. U Banjaluci 1.737 evra, a u Tuzli 10 evra manje. Prema podacima SSS BiH samo za prehranu potrebno 673 KM.

Većina građana ima oko 50 evra manje na raspolaganju tokom meseca. Zbog toga se snalaze, svako na svoj način.

– Moraš se dobro zamisliti šta ćeš danas skuvati. Pokušam da sa 10 evra izdržim dnevno i ako nešto nedostaje dodam, ali se snalazim na druge načine … to je sve dovitljivost domaćice – rekla je jedna građanka.

Najteže je biti dovitljiv onima sa najviše iskustva – penzionerima jer na raspolaganju imaju najmanje.

Posledica je to paničnog povećavanja cena. U međuvremenu zbog ovakvih cena od poreskih prihoda pune se budžeti. Stoga je puno prostora za slavlje.

Dok vladajući slave cene ne miruju

Nivo cena u januaru 2023. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine viši je za 14,1 odsto. Hrana i bezalkoholni napici skuplji su za 22,0 odsto, stanovanje i režijski izdaci za 15,6 odsto, a prevoz za 15,7 odsto, kazali su iz Agencije za statistiku BiH, piše N1.

Tako je mleko u BiH oko jedan evro, pileći file oko 5, 5 evra. Ulje je tokom prošle godine je bilo skoro 3 evra KM, sada je ispod 2 evra KM. Ukoliko poredimo cene u BiH sa regionom videćemo da su one uglavnom niže. No, pileći file je jeftiniji u Beogradu, kao i vekna hleba, jeftinija je i voda, kao i prevoz.

Skuplje je u BiH i grejanje.

Nadležni nisu ništa uradili, kažu analitičari, a ograničavanje marži nije dalo velike rezultate.

– To zahteva puno vremena i ne daje brze rezultate. U početku je to pretnja, da ne sme to niko raditi, ali znamo mi da se često oglušimo od pretnje… dok dođu inspektori, dok oni kazne… dosta toga prođe – rekao je Željko Rička, ekonomski analitičar.

Među rešenjima je aktiviranje robnih rezervi. No, ističe Rička, one su prepuštene velikim trgovačkim lancima.

– Oni ne prave zalihe iz humanih razloga nego prave zalihe da bi ih bolje prodali. Ne prave ih ispod cena nikada, logično. I tu je razlika -dodaje Rička.

A ona najveća razlika je u životu onih koji su na vlasti i onih od čijih poreza se budžetska kasa puni. Neki novi dan dočekuju uz pesmu, a neki iscrpno planirajući šta će sutra ručati.

(Espreso/Blic/Srpska info/N1)