ČUVAJTE SE BAHATIH TAKSISTA NA AERODROMU! Prate putnike, "love" ih, uzimaju kofere...

U leto 2021. usvojene su izmene i dopune Odluke o taksi prevozu koje su predvidele organizovan način preuzimanja klijenata taksi vaučerom na aerodromu.

Na beogradskom aerodromu bahati taksisti i dalje rade kako im je volja. Otimaju putnike, papreno naplaćuju vožnje do centra, a kolegama koje na to ukažu prete i napadaju ih. A da se poštuju i kontrolišu striktno pravila koja je izmenama i dopunama Odluke o taksi prevozu grad uveo u vazdušnoj luci pre nepune dve godine, ove scene odavno bi bile prošlost.

Jer, leta 2021. usvojene izmene i dopune odluke predvidele su nov način preuzimanja klijenata taksi vaučerom na aerodromu. Zamisao je bila da se prilikom dolaska u vazdušnu luku svaki taksista prijavi na ulaz u parking-prostor kako bi bio evidentiran za pristupanje taksi stajalištu. Taksista se automatski svrstava na listu čekanja za pružanje ove usluge, a za to vreme mora da bude u vozilu ili pored njega. Ni pedalj dalje.

Teorija dobra, ali loše se sprovodi

U teoriji dobro osmišljeno, ali u praksi očigledno loše se sprovodi. Sistem preuzimanja putnika, po svemu sudeći, nije rešio problem bahatosti dela taksista na aerodromu.

Grupa od tridesetak njih, od kojih većina ima regularne dozvole za rad, i dalje, kako su rekle njihove kolege, nepošteno preuzima klijente na aerodromu naplaćujući im znatno više nego što to predviđa aktuelni cenovnik. Strancima čak i po stotinak evra. Nepošteni taksisti na više načina i dalje hvataju klijente na kvarno i nude vožnju – najpre u aerodromskom holu, ako ne tu, onda prate putnike dok izlaze, uzimaju im kofere... A to ne bi smelo.

– Sistem preuzimanja vaučera za taksi vožnju i dalje funkcioniše na aerodromu, ali od mesta za preuzimanje vaučera do taksi stajališta, gde putnika treba da preuzme prvo vozilo u redu, ima 250 metara. Tu se i dešava „lov” na klijente. Osim toga, iako je na aerodromu instalirana izuzetno sofisticirana oprema, oni zaobilaze uspostavljeni sistem preuzimanja putnika tako što na stajalište ulaze u rikverc i parkiraju se na regularnu taksi stanicu. Kako je to moguće? – pita se Zlatan Zlatković iz „Beogradskog poslovnog taksija” koji je nedavno napadnut kada je pokušao da na aerodromu zabeleži i ukaže na ove i druge probleme.

Pošteni taksisti u strahu

Zašto taksisti koji pošteno rade u vazdušnoj luci ne reaguju na ovakvo bahato ponašanje?

– Zato što se plaše, niko ne kontroliše bahate koji se drže zajedno i prete poštenim taksistima. I tako u krug – odgovara Zlatković.

Kako je moguće da se i dalje ovakve stvari dešavaju na aerodromu gde je upravo grad pre manje od dve godine uveo rigoroznija pravila za preuzimanje putnika, pitali smo nadležne u prestonici, ali odgovore nisu dali. Bez odgovora ostala su pitanja ko je sve od nadležnih inspekcijskih i komunalnih službi na aerodromu zadužen za kontrolu i kažnjavanje ovakvog postupanja, koliko je ukupno takvih službenika u svakoj smeni i da li su na terenu danonoćno, da li se ovakve stvari i dalje dešavaju jer na terenu nema dovoljno komunalnih i inspekcijskih službenika, kao i koliko je od početka godine izrečeno kazni nepoštenim taksistima i koja vrsta kazni?

Interesovalo nas je i kolika je realizacija preuzetih vaučera, da li je ona stopostotna ili ne, i ako nije – šta je razlog tome? Sva ova pitanja jednako interesuju i vlasnike TH tablica koji pošteno rade ovaj posao. Pitaju se kako je moguće da bahati taksisti i dalje imaju regularne dozvole za rad.

– Da ima volje, nadležni mogu lako tome da stanu na put. Kako sam ja mogao za četiri sata da otkrijem tolike nepravilnosti na aerodromu, zbog čega su i pobesneli, a nadležni ne mogu? Naravno da mogu službena lica da im priđu i da ih upozore da to što rade nije regularan način. Što komunalna milicija nije aktivnija u oduzimanju vozila ili makar skidanju tablice na primer na sedam dana? Brzo bi se sve rešilo da volje ima. Pošto ih je ukupno tridesetak bahatih, da se svakog dana jedan po jedan targetira, da reaguju i saobraćajna policija i komunalna inspekcija i milicija. Za mesec dana bi bilo rešeno – smatra Zlatković.

Od centra grada do aerodroma – 3.000 dinara

Cena taksi usluge u Beogradu godinama je mirovala, ali onda je u prethodnih godinu dana dva puta rasla. Prvi put grad je dao zeleno svetlo za povećanje cene ove usluge početkom 2022, a drugi put krajem godine. Posle poslednjeg uvećanja cena, start je 270 dinara, vožnja po kilometru u prvoj tarifi 96 dinara, u drugoj 125, a u trećoj 192 dinara. Sat čekanja po najnovijem cenovniku je 1.200 dinara. U cene taksi prevoza uračunat je i prevoz ličnog prtljaga putnika. Prema važećoj ceni, vožnja taksijem od aerodroma do Zemuna i Novog Beograda je 2.300 dinara, a do centra grada 3.000 dinara. Sve znatno iznad toga jasan je znak da ste ušli u vozilo taksiste koji želi da vas prevari.

Koliko taksista redovno radi

Već dugo se spekuliše koliko redovno, svakodnevno ima taksista na ulicama, a jedan od glavnih razloga je što građani često, kada pozovu da naruče vožnju, dobiju odgovor da nema vozila. U više navrata prethodnih meseci predstavnici taksi udruženja nisu sporili da je tačno da ne rade sve njihove kolege koje imaju dozvolu, ali da je ipak broj onih koji stalno rade oko 5.500 uz napomenu da je provere i testove koji su neophodni za taj posao prošlo još nekoliko stotina vozača. Predstavnici taksi esnafa više puta su isticali da bi na umu trebalo imati da taksisti rade po smenama i da kao i druge delatnosti i oni imaju u toku nedelje dan-dva odmora. To znači da od 5.500 njih 10 odsto ne radi jedan ili dva dana nedeljno. Prema studiji koja je nedavno rađena, procenjeno je da u narednih pet godina treba da bude ukupno 7.000 taksista na ulicama.

Predlog za uvođenje taksi vozila za osobe sa hendikepom

Jesenas je pred odbornike Skupštine grada stigao predlog za dodatnu izmenu Odluke o taksi prevozu prema kojoj bi na svakih 300 taksi vozila trebalo da se uvede makar jedno koje će biti prilagođeno osobama sa hendikepom. Ovo su jesenas predložili odbornici „Ujedinjenih” i „Moramo” u ime Udruženja studenata sa hendikepom, ali taj predlog većina u Skupštini grada nije prihvatila. Predstavnici većine ukazali su da je to nešto za šta treba malo vremena jer je reč o pitanju kojim treba da se pozabave tri sekretarijata –za socijalnu zaštitu, za javni prevoz i za finansije, a gradonačelnik Aleksandar Šapić ocenio je da „nije lepo ni pristojno da se zahteva da se taj predlog hitno uvrsti na dnevni red jer je za izmenu te odluke potrebno neko vreme”. Prema našim poslednjim informacijama, u vezi sa ovim predlogom dela opozicije nije bilo konkretnih pomaka.

Tak­si­jem sa­mo ka­da je neo­p­hod­no ili kod le­ka­ra

Tak­si pre­voz obič­no je naj­sku­plji na­čin za sti­za­nje do od­re­di­šta, po­go­to­vo sa­da ka­da su po­sku­plje­nja go­ri­va uti­ca­la i na vi­še ce­ne vo­žnje. Naj­če­šće se ko­ri­sti grad­ski pre­voz ili se vo­ze auto­mo­bi­li, a za tak­si uslu­ge su­gra­đa­ni se opre­de­lju­ju uko­li­ko ni­su u mo­guć­no­sti da pu­tu­ju sop­stve­nim vo­zi­lom, ka­da od­la­ze u ino­stran­stvo, no­se vi­še stva­ri ili ka­da idu le­ka­ru. Tak­si pre­voz mno­gi iz­be­ga­va­ju i zbog ne­pri­jat­nih is­ku­sta­va. U ko­jim pri­li­ka­ma ko­ri­ste ovaj vid pre­vo­za i ka­kva su im is­ku­stva sa tak­si­sti­ma, pi­ta­li smo su­gra­đa­ne.

– Sla­bo ko­ri­stim tak­si, ali ka­da se od­lu­čim za tu op­ci­ju, uvek za­ka­zu­jem vo­zi­lo po­sred­stvom apli­ka­ci­je jer znam da je ta­ko pro­ve­re­no. I ka­da se vra­ćam sa aero­dro­ma vo­zi­lo za­ka­žem una­pred, za­to što mi je po­zna­to ko­li­ko nov­ca uzi­ma­ju tak­si­sti bez do­zvo­le, ko­ji nas sa­le­ću čim iza­đe­mo. Ka­da sam bi­la mla­đa, tak­si­sta mi je na­pla­tio vo­žnju mno­go vi­še ne­go što je tre­ba­lo jer je vi­deo da ne znam ka­ko ovaj pre­voz funk­ci­o­ni­še, otad sam opre­zna ka­da zo­vem tak­si – ka­že Ja­na Ba­bić (23), stu­dent­ki­nja.

– Tak­si uslu­ge go­to­vo i ne ko­ri­stim, imam svoj auto i još mo­gu da vo­zim pa mi je to naj­prak­tič­ni­je. Ne mo­gu du­go da pe­ša­čim zbog pro­ble­ma sa ko­le­ni­ma i za­to mi je naj­lak­še da pu­tu­jem svo­jim autom. Ali i kad sam ko­ri­stio tak­si pre­voz, ni­sam imao ne­ga­tiv­na is­ku­stva – re­kao je Ži­vo­jin Mir­čić (81), pen­zi­o­ner.

– Iz­be­ga­vam da zo­vem tak­si, iz­u­zev ka­da se no­ću vra­ćam ku­ći ili ka­da no­sim vi­še stva­ri. Uglav­nom je gu­žva i tak­si­sti se ne ja­vlja­ju, za­to ni­sam za­do­volj­na uslu­gom. Ima­la sam i ne­pri­jat­no is­ku­stvo ka­da sam sa deč­kom do­pu­to­va­la iz ino­stran­stva pa nam je bio po­tre­ban pre­voz sa auto­bu­ske sta­ni­ce. Po­što nam se te­le­fo­nom ni­su ja­vlja­li i ni­je bi­lo slo­bod­nih vo­zi­la, je­dan od tak­si­sta ko­ji če­ka­ju na sta­ni­ci po­nu­dio nam je pre­voz. Ka­da smo sti­gli na od­re­di­šte, tra­žio nam je dvo­stru­ko vi­še od ce­ne ko­ju ina­če pla­ća­mo za tu re­la­ci­ju. Po­bu­ni­li smo se da ni­je uklju­čio ni tak­si­me­tar i da si­gur­no ne ra­di po pro­pi­si­ma. Tek ka­da mu je mo­ja maj­ka za­pre­ti­la pri­ja­vom pri­stao je da uzme od­go­va­ra­ju­ću su­mu nov­ca pa se ipak do­bro za­vr­ši­lo – is­pri­ča­la je Ne­ve­na Ta­ško­vić (25), gra­đe­vin­ska in­že­njer­ka.

– Vo­zim se tak­si­jem sa­mo ka­da idem kod le­ka­ra ili ako baš ne­gde ka­snim. Obič­no me ćer­ka vo­zi, a ret­ko idem da­le­ko da bi mi tre­bao pre­voz. Ali ka­da če­šće od­la­zim do bol­ni­ce, ko­ri­stim i tak­si. Do sa­da su svi bi­li fi­ni, a vo­zi­la sam se raz­li­či­tim udru­že­nji­ma – ka­že Oli­ve­ra Mi­ja­to­vić (73), pen­zi­o­ner­ka.

– Po­što imam auto, ne se­ćam se ka­da sam po­sled­nji put ko­ri­stio tak­si. Uko­li­ko se vra­ćam sa ne­ke pro­sla­ve, pa po­što po­pi­jem, ne mo­gu da upra­vljam vo­zi­lom – po­zo­vem tak­si. Ne se­ćam se ne­kog pro­ble­ma, imao sam sa­mo pri­jat­na is­ku­stva sa tak­si­sti­ma – re­kao je Mar­ko Živ­ko­vić (37), voj­no li­ce.

Da li će se su­gra­đa­ni od­lu­či­ti za tak­si pre­voz, za­vi­si i od vre­men­skih pri­li­ka i gu­žve u pre­vo­zu. Če­sto se is­po­sta­vi da bi na od­re­di­šte sti­gli br­že grad­skim pre­vo­zom ne­go autom ko­ji osta­ne za­gla­vljen u gu­žvi, a vo­žnja auto­bu­som je sva­ka­ko pri­stu­pač­ni­ja.

(Espreso/Politika)