užas
JEZIVA STATISTIKA FEMICIDA U SRBIJI: Za 64 dana ubijeno čak 9 žena, ŠTA SE OVO DEŠAVA?!
Time je crna brojka porasla na ukupno osam ubijenih žena od početka godine, uz jedno žensko dete (2)
U neverovatnoj epidemije bezumlja od početka 2023. godine, za samo 64 dana ubijeno je čak devet žena. Nasilje nad ženama i femicid u prva dva meseca ove godine porasli su čak 350 odsto u odnosu na isti period 2022, kada su ubijene dve žene. Poslednji tragičan slučaj u kojem je nastradala žena dogodio se u nedelju, kada je M. M. (55) ubio svoju bivšu partnerku (47) hicem iz pištolja u centru Pirota dok je kupovala voće.
Time je crna brojka porasla na ukupno osam ubijenih žena od početka godine, uz jedno žensko dete (2).
Ivana Perić, terapeut i koordinator u "SOS Ženski centar" iz Novog Sada komentarisala je za "Blic" femicid koji se u nedelju desio u Pirotu kada je muškarac iz vatrenog oružja usmrtio bivšu suprugu na ulici naočigled prolaznika.
Porast femicida i porodičnog nasilja
Ona ističe da u Srbiji u proseku godišnje bude između 30 i 40 ubijenih žena, uključujući i devojčice, i da je to visoka cifra s obzirom da smo tek na početku trećeg meseca u godini.
- Jezivo je i neprihvatljivo svako ubistvo. Mi smo pre par meseci imali slučaj ubijanja ženskog deteta, i sada smo opet imali taj slučaj kada je očuh ubio žensko dete od 2 godine. To je sad već alarmantno. Ja kao terapeut i neko ko se dugo bavi temom nasilja sam veoma skeptična po pitanju mentalnog zdravlja i društvenog okruženja u kom živimo - kaže Perić za Blic.
Prema njenim rečima, porast nasilja nad ženama i femicida je odraz stanja mentalnog zdralja društva u Srbiji.
- Gledano kulturološko-politički mislim da ne idemo u nekom dobrom pravcu, pa samim tim nam je i mentalno zdravlje prilično upitno, i tu su onda i rizici veći. To nisu uzroci nasilja, ali podižu rizik od nasilja. Na primer zloupotreba psihoaktivnih supstanci, finansijski problemi, nerešeni problemi na nivou mentalnog zdravlja. U ovakvom sistemu tradicionalnih vrednosti koji je dominantan u Srbiji sada svedočimo i jačanju desničarskih ideja. Neminovno će u narednom periodu i patrijarhat rasti, a to jeste uzrok nasilja. Onda će se frustracije izlivati ka onima koji imaju umanju moć, a to su žene, deca i stari - upozorava ona.
Napominje da pored individualne odgovornosti nekoga ko je počinio nasilje potrebno posmatrati i društvenu odgovornost.
- Mi kao društvo bi trebalo da pošaljemo jasnu poruku da ne tolerišemo nasilje i da bi tu trebalo da postoji nulta toleranicja. To nažalost izgleda kao dalek cilj jer mi kao društvo ne osuđujemo nasilje, čak ga često i promovišemo - kaže ona.
Sve više mladih žena prijavljuje nasilje
Perić je za "Blic" ukazala da je broj prijava nasilja nad ženama godinama identičan, međutim promena je da je porast broja mladih devojaka od 20 i više godina koje prija vljuju da su pretrpele nasilje od muškaraca.
- Iz godine u godinu je situacija slična, s tim što se nama sve više javljaju mlađe žene. Pre par godina je prosek žena koje su nam prijavljivale naseilje bio 30 i na dalje, a u poslednjih godina taj sve više žena koje prijavljuju nasilje ima 20 i više godina.
Kako kaže, to ukazuje da se nasilje ranije dešava ili su mlade žene svesnije da prepoznaju nasilje.
- Na tom polju prepoznavanja nasilja dosta se uradilo. Ipak, sa druge strane spremnost da se naslje prijavi i izađe iz nasilnog odnosa je veliki izazov za sve zato što to zahteva jedan duži proces savetodavno-terapijskog rada, koji uključuje pravnu podršku i medijaciju institucija. Da bismo mi omogućili ženi da napusti nasilan odnos i krene ispočetka svoj život, potrebno je da imamo tu sistemtsku podršku koja obavezno mora biti institucijalna - ukazuje ona i dodaje
- Tu uvek ima prostora za prebacivanje odgovornosti, policija može dobro da interveniše, ali da ne interveniše Centar za socijali rad, ili da institucije svoje deo posla odrade dobro, a da žena nema dodatnu podršku.
Žene nisu dovoljno informisane
- Najčešće ženi zapravo nedostaju dobre informacije, odnosno da se ona informiše šta su sve njena prava i šta nju sve može da čeka, kao i da se informišre kako da prepozna rizik od nasilja i da razume da može da traži podršku i pomoć - napominje ona.
Tvrdi da u Srbiji još uvek nije sistemski usvojena praksa procene rizika od nasilja što bi bilo dosta važno.
- Mi imamo taj pogrešan kategorijalni pristup nasilju. Onda ako žena ode od partnera ili se razvede, kao da se prihvati da je to već rešena stvar i da će ženi tu bezbednost biti osigurana. Naravno istraživanja i iskustva pokazuju da to nije slučaj, i da rizik od nasilja tada može i te kako da poraste. Tada može da dođe i do proganjanja, nastavka psihološkog nasilja, pa i do porasta rizika od ubistva. Potrebno je da se mnogo bolje i više obraća pažnja na procenu rizika od nasilja. Tu još uvek ne postoji adekvatna usklađenost između vladinog i nevladinog sektora - zaključuje ona.
Slučajevi nasilja nad ženama u 2023. godini
Na stupcima crne hronike gotovo su svakodnevni slučajevi jezivog porodičnog nasilja u Srbiji, kao što je nedavni slučaj hirurga sa VMA Nikole Ostojića koji je monstruozno mučio i tukao svoju partnerku pred maloletnom decom.
- U poređenju sa prošlom godinom, kada smo u prva dva meseca bila ubijene samo dve žene, ovo što se dešava u poslednje dve nedelje je veoma alarmantno, jer smo pored ubistava žena imali i dva ili tri pokušaja ubistva, kao i događaj veoma brutalnog nasilja u kome su ženi nanete teške telesne povrede - navodi Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
i 2. Sestre Jelisaveta (76) i Gordana (78) Đ. pronađene su 21. januara mrtve u stanu, a ubio ih je poznanik koji je nakon nekoliko dana izvršio samoubistvo. Sumnja se da je motiv bila finansijska korist.
3. Marina M. (50) ubijena je u noći 5. februara u selu Trešnjevica kod Paraćina, nju su ubili sin i ćerka njenog partnera, Marko P. (23) i Milica P. (27)
4. Nevena Bekić (20) ubijena je 10. februara kada ju je njen suprug policajac Đorđe P. (28) ubio hicima iz pištolja, a zatim presudio sebi
5. Marija J. (65) ubijena je u selu Donji Tavankut kod Subotice, a njen partner Miroslav P. (45) uhapšen je 14. februara
6. Dragana P. ubijena je 15. februara od strane svog partnera Aleksandra D. (58) koji je upucao nju, a zatim i sebe.
7. Lj. B. (17) je ubio svoju tetku Stanku M. (65) u Bačkoj Topoli 20. februara. Maloletnik je čekićem ubio ženu, a sve to, kako navode poznanici, zbog novca.
8. Jedan od najmonstruoznijih slučajeva dogodio se 21. februara kada je Miloš N. (25) nasmrt pretukao pastorku (2) u kući u Zaječaru. On je uhapšen i određen mu je pritvor zbog nasilja u porodici.
9. M. M. (55) iz Pirota je petog marta pucao u svoju bivšu partnerku (47) u centru tog grada, u pešačkoj zoni na Trgu oslobodilaca.
Ovom crnom nizu treba dodati slučaj iz Kelna kada je Mario Ignjatović (43) ubio svoju suprugu Karolinu (42) 16. februara. Nemački policajci su u stanu zatekli beživotna tela supružnika. Sumnja se da je Mario ubio suprugu, a onda je presudio i sebi.
Šta možemo da uradimo da smanjimo nasilje?
Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković ističe važnost toga da se apsolutno svi uključe u postupak osnaživanja žrtvi nasilja.
- Osnaživanje žena jeste jedna od aktivnosti centra za socijalni rad, ali i predstavnika drugih institucija. Velika podrška u tome jesu i organizacije civilnog društva, koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja. Međutim, važno je da se svi uključimo. Tako na primer ukoliko se žrtva obratila izabranom lekaru zbog izvesnih tegoba, a on u razgovoru s njom posumnja da je ista žrtva nasilja, važno je da je uputi u Tim za zaštitu žena od nasilja koji postoji u svakom Domu zdravlja, gde će je u skladu sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici informisati o svim državnim oragnima i ustanovama koji bi joj mogli pružiti podršku i pomoć - priča Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje.
(Espreso/Blic)