LAZAR UČI ZANAT I ČEKA GA POČETNA PLATA OD 100.000: I pored dobre zarade, takvih MAJSTORA sve MANJE IMA

Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, danas je zemlja menadžera. Ili možda nije, jer su oglasi za posao puni ponuda za zavarivače, bravare, tesare, a početna plata, u Srbiji 100.000 dinara.

Ipak, ni to nije izgleda dovoljno primamljivo. U tehničkoj školi u Beogradu prošle godine javilo se tek dvoje đaka da uče za zavarivače.

Plata i do 7.000 evra, doduše u Americi, nudi se u oglasima -zavarivačima/bravarima. Na posao ne moraju da čekaju dugo, a primanja su izjednačena ili veća od onih koji imaju fakultetsku diplomu. Lazar je jedan od malobrojnih učenika Tehničke škole Zmaj, koji će tim zanatom u rukama obezbediti sigurnu budućnost.

"Pa jednostavno volim ovaj posao, nije da kažem nešto preterano težak, i volim mašine. Deda mi se bavio sa tim, i tako sam pokupio neki zanat od njega", priča Lazar Ljubinković.

Malo kadra koji se školuje, a veliki broj iskusnih majstora koji su otišli u inostranstvo - za rezultat je dalo nedostatak zavarivača.

"Ovo je fin zanat, ja sam od 16 godine u zanatima, učio sam od najboljih majstora, preneli su mnogo dobro zanat na mene i ja bih hteo u budućnosti da prenesem na mlade kadrove. Ja sam prevenstveno ostao ovde, zbog moje porodice, drugo što imam ogromnu radionicu kući, da se bavim bravarskim radovima", kaže Miloš Vojičić, varilac/bravar.

Samo u građevinskoj industriji u Srbiji nedostaje više od 1.500 zavarivača. I pored sve boljih uslova rada, malo je mladih koji žele da budu varioci-bravari.

"Negde, nek mi oproste roditelji, ako i ja grešim, ali meni se čini, da kod roditelja nije se još svarila, preradila, ona svest da je majstor gospodin čovek, koji radi, napreduje, gradi svoju karijeru, vredan je i od svog rada, najkvalitetnije, kvalitetno živi. Može sve sebi da priušti što je potrebno normalnom čoveku za normalan život", ističe Jovica Sekulić, profesor Tehničke škola "Zmaj".

Profesor te škole Ranko Radivojević objašnjava da je problem što se oni plaše da su ovo jako teški poslovi, da su prljavi poslovi, a nisu još svesni, ovim bih poslao poruku mladim potencijalnim učenicima, da se ne plaše ovog zanata, i tih smerova, nego da dođu, da upisuju, jer ovde, ne treba im inostranstvo, ovde ima takvih kompanija da mogu da zarade više nego što bi zaradili tamo.

Dok su zanatlije odlazile u penziju, školovali su se direktori. Tako je, kažu sagovornici, nastao vakuum koji se sve više oseti na tržištu.

Reformom školstva - uvođenjem dualnog obrazovanja, pružaju se mogućnosti u kojima i škole i kompanije prepoznaju prednosti.

"Mi smo jedva formirali zavarivačko odeljenje koje ima manje od 20 ljudi. Znači, potencijal je veliki, imamo potreba za radnom snagom, pogotovu za mladim ljudima. U procesu dualnog obrazovanja oni dobijaju rad u firmi, dobijaju rad u praktičnim uslovima, uključeni su u proces proizvodnje od samog početka razvijaju svoje veštine uče sa veoma iskusnim majstorima i za to su i novčano nagrađeni", ističe Miljan Nikodijević, direktor proizvodnje ServoTeh-a.

Po završetku treće godine, poslodavci nude mogućnost zasnivanja radnog odnosa, i ostanak u firmi.

Problem je, ipak, što je mnogo onih koji se odluče da odu u inostranstvo, iako i na domaćam tržištu plate dostižu zavidan nivo.

"To je plata veća možda od plata ljudi koji rade najodgovorniji posao u ovom društvu tipa lekara, ljudi koji se brinu o nama i tako dalje, ali obzirom da je to trogodišnje zanimanje plate su apsolutno vrhunske u odnosu na uloženi broj godina školovanja", dodaje Sekulić.

Zbog neostatka zanatlija i radne snage tokom prošle godine u Srbiji je izdato više od 35.000 radnih dozvola strancima, mesta u kompanijama popunjavaju i zanatlije iz Kine, Turske, Rusije, Indije, Šri Lanke, Bangladeša.

(Espreso/Kurir.rs/RTS/Zoran Slepčević)