poslovi
1 ZANAT U SRBIJI VREDI KAO SUVO ZLATO, A TAKVIH MAJSTORA JE SVE MANJE: Sve više ljudi nam dolazi iz inostranstva
Širom zemlje u mnogim tehničkim i građevinskim školama više i ne postoje smerovi kao što su auto-mehaničar, armirač, zidar-fasader
Sa hirurškom preciznošću, dobar majstor će otkloniti svaki kvar. Čini se da nikada nije bilo teže naći dobrog majstora, a i onaj ko ga nađe prinuđen je da dugo čeka. Nedostaju majstori svih struka – mnoge škole koje su ih obrazovale ukinule su određene smerove. Nedostatak majstora jedan je od gorućih problema domaće privrede.
Dobri majstori su uvek bili na ceni, a uskoro bi mogli da ih plaćamo suvim zlatom, ali ih neće biti. To mišljenje dele i naši sagovornici. Višemesečno čekanje na popravke u kući, vodoinstalateri i auto-mehaničari plaćeni kao hirurzi najbolje ilustruju problem nedostatka zanatlija.
Razlozi su brojni: od odlaska u zemlje zapadne Evrope do nezainteresovanosti mladih da se školuju za ta zanimanja.
"Danas je veoma teško naći i dobrog majstora i pomoćnog radnika. I za velike novce ljudi se odlučuju da idu preko. Majstorska dnevnica je od 5.000 pa ide i 6.500 dnevno. Dnevnica pomoćnog radnika je od 3.500-4.500 dinara", kaže Samir Karić, majstor-fasader.
Širom zemlje u mnogim tehničkim i građevinskim školama više i ne postoje smerovi kao što su auto-mehaničar, armirač, zidar-fasader. Razlog je loše interesovanje đaka.
"Decu je sramota da upisuje trogodišnje zanatske smerove, jednostavno je to nestalo. PKS bi trebala da učestvuje u tome pa bi trebalo sad da se građevinska preduzeća javljaju da uzimaju te mlade ljude iz škole koji će se obučavati na gradilištu, ali njih nema. Dualno obrazovanje je lepo zamišljeno, ali nije dobar put kako bi se zadržali radnici", kaže Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva.
Na gradilištima u Srbiji sve je više radnika iz Severne Makedonije, Albanije, Azerbejdžana, Tadžikistana, Turske. Domaćih je sve manje.
"Treba porazmisliti, kao država, kako da se nađe stimulans kako da se privuče ta radna snaga da ovde ostane, jer to se posle odliva, ne samo na građavinsku industriju nego i na neke druge. S druge strane, primećujemo da su ljudi krenuli honorarno da se bave ovim poslovima, tu se sad postavlja pitanje njihove stručnosti", kaže Jasmina Radovanović iz NALED-a.
"Majstori najčešće odlaze u Zapadnu Evropu, Nemačku i Austriju, najviše u Nemačku", kaže Samir Karić, majstor.
Prema procenama Privredne komore i različitih strukovnih udruženja, u Srbiji nedostaje najmanje 30.000 majstora svih profila, a obim posla se svakodnevno povećava.
(Espreso/RTS)