PORODICA STUDENTA U NIŠU MORA DA IZDVOJI 400, A U BEOGRADU 800 EVRA: Evo detaljne računice studentskog života!

Iako na plaćanje studija za svoje dete, roditelji gledaju kao na najbolju investiciju kojom osiguravaju njegovu budućnost, troškovi studiranja toliko su veliki da bi za većinu porodica to mogla da bude nedostižna investicija.

Računica pokazuje da student iz unutrašnjosti Srbije koji je odlučio da studira u Beogradu, a nije "upao" na budžet pa sam plaća školarinu, smeštaj i hranu, uz prateće troškove porodicu "košta" oko 800 evra mesečno, a ta cena podrazumeva vrlo skroman studentski život. Ako je dete malo zahtevnije troškovi skaču i na više od 1.000 evra.

U izdatak od 800 evra uračunata je školarina koja iznosi prosečno 100 evra mesečno, kirija u skromnijem stanu sa računima iznosi oko 500 evra koji obično dele dva cimera, pa na jednog "otpada" 250. Hrana je treća velika stavka i na nju ode bar 250 evra. Važan trošak su i knjige na koje se potroši u proseku 70 evra mesečno, plus svi drugi "sitniji" troškovi koji zavise i od prohteva deteta. Ali i na najskromnijeg studenta treba izdvojiti još od 100 do 150 evra za mesec dana.

Studije u Novom Sadu, jeftinije su, pa će porodica za studenta u Srpskoj Atini izdvojiti mesečno minimalno 600 evra.Tako kaže buduća akademska slikarka, Jana Panajotović student četvrte godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja je na studije došla iz Niša. Ona za stanarinu i račune mesečno izdvaja 450 evra. Školuje iz budžeta Vojvocine, ali, zbog udaljenosti Akademije, koja je na Petrovaradinskoj tvrđavi, nije u prilici da se hrani u studentskoj menzi.

- Mesečno za život mi je potrebno oko 600 evra - priča studentkinja Jana. - Mama mi mesečno ostavi celu njenu platu koja je 42.000 dinara, i to mi je za kiriju i račune, a primam stipendiju od 12.000 dinara. Kući odlazim jednom u dva meseca, a povaratna karta od Novog Sada do Niša je 4.500 dinara. Od baka i deka tada donesem hrane koja može duže da stoji.

Iako ova studentkinja ne deli troškove stanarine, većina njenih kolega to radi, pa ih stan i računi koštaju oko 200 evra. Oni koji nisu na budžetu studije u Novom Sadu plaćaju mesečno prosečno oko 80 evra, a oni koji hranu ne nose od kuće plaćaju je minimalno 150 evra. Na knjige ide oko 60 evra mesečno plus ostali troškovi. Tako se, u svakom slučaju, dođe do cifre oko 600 evra za 30 dana.

U Nišu školarine na fakultetima godinama nisu menjene, i iznose od 45.000 do 120.000 dinara, ali to je samo jedna od stavki koja utiče na studentski standard.

Student u ovom gradu na jugu Srbije školarinu plaća prosečno 70 evra mesečno, a stan i račune oko 150 evra. Kako nam kažu u Nišu, studenti se hrane ili u menzi, ili im roditelji šalju, pa tako na ovu stavku ne troše mnogo novca, ali da bi povremeno nešto pojeli "sa strane" treba im bar 50 evra mesečno. Plaćaju i knjige i skripte, koje su, kao ističu, prilično poskupele, i to ih dođe oko 50 evra mesečno. Tu i drugi troškovi, pa bez 400 evra nema studija u Nišu.

Đorđe Dimitrijević iz Vranja studira farmaciju ovom gradu, ne plaća školarinu i hrane ga roditelji šaljući "studentske torbe", kaže nam da je kirija za stan 200 evra i deli je sa cimerom. Tu su i troškovi za struju, internet i "objedinjenu naplatu" koji iznose od 12 do 13 hiljada dinara, koje takođe dele njih dvojica.

Međutim, troškovi školovanja u sva tri ova univerzitetska centra jeftiniji su i do dva puta ukoliko dete ne plaća školarinu i ako je ima smeštaji hranu u studentskom domu.

Ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Vranju 55.000 dinara, to znači da jedna i po prosečna plata mora da se izdvoji na studije u Beogradu, jedna na studije u Novom Sadu i malo manje od jedne na studije u Nišu.

Nešto lakše je porodicama iz Kolubarskog okruga gde je, prema podacima Zavoda za statistiku, prosečna plata 70.153 dinara. Pa će jedna porodica iz Valjeva za studenta u prestonici izdvojiti petnaestak hiljada dinara više od jedne prosečne plate, a ako dete studra u Novom Sadu "pokriće" se i sa jednom platom, a malo će i ostati, dok će studnet u Niš "koštati" oko pola plate.

Kada je reč o Vojvodini, prosečna primanja u, na primer, Somboru su 66.580 dinara, što znači da je za ovu porodicu trošak studija u Novom Sadu, u visini jedne prosečne plate, za Beograd je već potrebno izdvijiti jednu i po, a za Niš oko pola jedne plate.

Porodica u Srbiji koja ima studenta na strani, ima najčešće još jedno dete, pa po računici ispada da za tatu, mamu i brata ili sestru koji imaju akademca u Beogradu, od dve prosečne plate ostane - manje od jedne. Takođe, treba napomenuti da mnogi roditelji u Srbiji imaju platu manju od prosečne.

Opšte je poznato da je Beogradski univerzitet i najpopularniiji i najtraženiji, međutim za njega treba i najdublji džep, najmanje 800 evra mesečno. Ukoliko je dete vredno pa završi fakultet u roku, roditelji će da izdvije 36.000 evra za ukupne studije. Ali ako se zna da retko koji student završi u roku i da je jedna godina mimo roka skoro uobičajena, onda račun "skače" na 44.000 evra.

- Manje od 1.000 evra ne može - kaže nam Vinka K. majka studneta iz Priboja koji je na drugoj godini Ekonomskog fakulteta.

- Troškovi su realni, ogromna su posupljenja, hrana, stanarina, knjige... mnogo je sve poskupelo. Lane smo izdvajali manje. Mnogo muke je danas potrebno da se iškoluje dete. Dovijamo se kakao znamo i umemo, mnogo radimo i svega se odričemo.

Roditelji, ipak, ističu da na ove izdatke ne gledaju kao na trošak već kao na najvažniju investiciju u životu.

Neki studenti, da bi pomogli roditeljima i dopunili kućni budžet, rade. Poslove nalaze preko studentske zadruge, neki se, pak opredele, za konobarisanje u kafićima ili neke druge poslove. Preko omladinske zadruge sat se plaća od 300 dinara za čišćenje poslovnih prostora do 450 dinara za podučavanje jezika ili rad na računaru.

(Espreso/Novosti)