KUĆNI APARATI TRAJU KOLIKO I GARANCIJA: Niste ni svesni kojim se sve TRIKOVIMA služe proizvođači!

Proizvođači bele tehnike i kućnih aparata služe se nekim od najprljavijih trikova - kako bi kupce naterali da kupuju delove, a mnogo češće i potpuno nove uređaje. Dizajniraju ih na način da u tačno određenom trenutku jednostavno prestanu da rade, iako bi bez te mane uređaj bez problema mogao da radi još godinama.

Većini potrošača tako je bespotreban sav trud koji ulažu u održavanje aparata , pokazuje istraživanje francuske kompanije za zaštitu potrošača. Oni su dokazali da većina njih u sebi ima ugrađenu "planiranu zastarelost" odnosno predodređena je da nakon određenog ciklusa sati rada jednostavno "otkaže poslušnost".

Neretko se to događa vrlo brzo posle isteka garancije kad potrošač više nema pravo na zamenu ili besplatan popravak aparata.

Francuska analiza tako je na osnovu iskustava francuskih potrošača utvrdila prosečne rokove u kojima kupci mogu očekivati da će otkazati njihovi novi uređaji, a za neke od njih poprilično je šokantno koliko im je kratak rok trajanja - prosečno ni dve godine posle kojih on jednostavno prestaje da radi ili zahteva neophodnu skupu nadogradnju koja se većini ne isplati pa jednostavno kupe novi uređaj.

Prema pomenutom francuskom istraživanju, postoji nekoliko vrsta planirane zastarelosti uređaja.

Najčešća je takozvana "funkcionalna zastarelost", kod koje se u uređaju obično pokvari samo jedan deo koji se ne može popraviti i zbog njega aparat može da se baci i kupi novi.To je najčešće prisutno kod televizora, mašina za veš i kompjutera, a kod ovih poslednjeg, neretko se javlja i zastarelost zbog inkompatibilnosti.

Ona pretpostavlja da uređaj, koji radi sasvim normalno, postane beskoristan jer više ne može da se "upari" s različitim vrstama softvera koje neprestano zahtevaju sve više i više RAM memorije.

Indirektna zastarelost najekstremniji je primer: to je ona situacija u kojoj imate sasvim funkcionalan uređaj, ali je proizvođač odlučio da za njega više neće proizvoditi rezervne ili dodatne delove. Slično se događa i s mobilnim telefonima za koje više nije moguće, naprimer, kupiti punjač ili baterije.

Najprefinjenija vrsta manipulacije s trajanjem uređaja ili pojedinih njegovih delova jeste ona kod koje uređaj radi sasvim dobro, ali potrošač dobija obaveštenje da je potrebno zameniti neki njegov deo.

Najčešći takav primer su štampači, koji u određenom trenutku korisniku javljaju da je toner pri kraju, iako zapravo nije i time motivišu da se zameni i investira u novi toner.

(Espreso / Novosti)