ŽARDINJERE ZA CVEĆE BITNIJE OD PARKING MESTA ZA MALOG PETRA? Komšije u Beogradu pale na TESTU LJUDSKOSTI!

Većina modernih javnih parking mesta ima posebne oznake koje označavaju mesto za osobe sa invaliditetom, ali šta je sa parkiralištima ispred zgrada u kojima žive osobe kojima je kretanje otežano te im rezervisano parking mesto u blizini ulaza neizmerno znači?

Pravo na rezervisano parking mesto imaju osobe sa telesnim oštećenjem donjih ekstremiteta od 90 -100%. Kako se navodi na sajtu Regionalne alijanse za cerebralnu paralizu, postupak za ostvarenje prava na rezervisano parking mesto u Beogradu se pokreće podnošenjem pismenog zahteva sa pratećom dokumentacijom na šalteru pisarnice Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

Dalje nadležne institucije donose odluku te na terenu obeležavaju određeno parking mesto kao rezervisano samo za osobe sa invaliditetom.

Nažalost, već i ptice na grani znaju o problemu koji je u Beogradu postao svakodnevica, a to je bespravno parkiranje na mestu rezervisano za osobe sa invaliditetom. Kao da već nije dovoljno teško živeti sa invaliditetom, tim poteškoćama u velikoj meri doprinose i bahati vozači koji se bez ikakve griže savesti nepropisno parkiraju na mesta na koja nemaju prava.

A jednu porodicu u Beogradu sa detetom koje ima tešku bolest zatekla je jako neprijatna situacija kada su, konačno obezbedivši rezervisano parking mesto za invalide, otkrili u kakvom okruženju žive.

Naime, Petar Lađević boluje od Leš Nihanovog sindroma. Ovaj divan dečak je mentalno očuvan, ali ne sedi, ne puzi, ne može da hoda i jako teško koristi rukice koje su mu većinu vremena zarobljene u imobilizatorima, jer ga njegova bolest konstantno tera da se povredi (ugrize, udari...) iako on to ne želi. Zato, Petar mora da koristi invalidska kolica koja su njemu bukvalno ruke i noge te bez njih ne može ni da se kreće ni da sedi.

A kada su Petrovi roditelji od nadležnih institucija uspeli da dobiju pravo na rezervisano parking mesto ispred zgrade u kojoj žive te o tome blagovremeno obavestili svoje ljude koji žive u zgradi, komšije su pale na testu ljudskosti. Petrova mama, Sanja Petrović Lađević, ispričala je za Espreso kakva prepreka je nju i njenog supruga zatekla u borbi da svom sinu obezbede normalno detinjstvo.

"Zapravo, hteli smo da na kulturan, fin i vremenski prihvatljiv način obavestimo komšije da će u roku od nekoliko nedelja biti postavljen znak za rezervisano parking mesto za invalide i iscrtano i obeleženo. Onda smo doživeli da naše komšije žele bas na to mesto da stave žardinjere za cveće, a nama kao "olakšicu" ponude neko drugo parking mesto, iako su sva mesta javna površina i sama zgrada, odnosno ulaz nemaju prava da prisvajaju bilo koji deo parkinga/zemljišta", ispričala nam je Petrova mam.

Nažalost, oni su i ranije nailazili na prepreke. Podsetimo, prošle godine smo pisali i situaciji kada su imali poteškoća da unesu posebna invalidska kolica u avion iako kolica koja Petar koristi imaju sertifikat koji potvrđuje da se ista mogu koristiti i u avion.

Iako Petrovi tata i mama ne odustaju u borbi da sinu podare normalno detinjstvo kao što ga imaju njegovi vršnjaci, ne kriju koliko ih ovakve situacije užasavaju, a posebno nedostatak ljudskosti.

Došli smo u situaciju da nas je sramota njihovog nemanja sramote. Moram da napomenem da su komšije koje su se javile i nudile neko drugo rešenje, koje nama ne odgovara, porodični ljudi sa decom. I ne znam kako neko može sebi da dopusti osećanje samoživosti i samo svog komfora ko i sam ima decu kod kuće i treba da ima bar tu dozu empatije i solidarnosti kada je reč o bolesti deteta", priča dalje za Espreso Petrova mama.

Ona je dalje naglasila da ovog puta državne institucije nisu zakazale već da im je nedostajala solidarnost i empatija komšija.

Iako bi upravnik, u ovom slučaju upravnica zgrade, trebalo da se ovim problemom najviše pozabavi, ovog puta je bila "po strani".

"Upravnica zgrade se nije, lično, oglašavala ali jeste njen suprug koji je u suštini na "našoj" strani ali nije bilo daljeg udubljivanja u sam problem", ispričala je za kraj Sanja.

Parking mesto će u svakom slučaju biti obeleženo, ali ono što je tužno je da će ova porodica i dalje morati da deli prostor sa ljudima bez razumevanja te iste svakodnevno sretati.

Ovaj slučaj podsetio nas je na još jedan koji se pre 2 godine desio u Boru, kada su stanari zgrade 117 u ulici 3. Oktobar većinski izlgasali da se ukloni rampa podignuta zbog dečaka Nikole Smolovića koji ima celebralnu paralizu.

Pokažimo da ljudskost nije izumrla i pomozimo Petru da koliko toliko ima normalno detinjstvo i pokušajmo zajedničkim snagama da ga postavimo na noge.

Njemu je neophodno mnogo vežbi koje iziskuju značajnu sumu novca, zatim lekovi koji mogu da regulišu kiselinu, suplementi, defektološki i logopedski tretmani, specijalističi pregledi, hodalica, neurološka kolica, ortopedska pomagala, fizikalne terapije, terapije sa delfinima, troškove putovanja, sredstva za smeštaj za vreme terapija van mesta stanovanja, kao i pomagala za vežbanje u kućnim uslovima.

Za Petrovo srećnije detinjstvo! Budimo humani!

Upiši 592 i pošalji na 3030.

(Espreso)