BOŽO VREĆO BOLUJE OD EPILEPSIJE: Pevač otkrio kako se bori sa problemom, obratite PAŽNJU NA OVO

Malo ko zna da Božo Vrećo od svoje 18 godine boluje od epilepsije. Kako je živeti s tim i da li strahuje zbog bolesti kao i o toga da napad može da mu se dogodi na bini, pevač je rekao da ga je pesma regenerisala.

- Božanska milost me je izlečila, a moja pesma me je regenerisala. Onda kada život počnete živeti bez stresa i razmišljanja šta neko misli, te se prepustite svojoj slobodi, onda je i život magičan i lekovit. Moj lek je u posvećenosti Bogu i fokusiranju na umetnost koja ima božansku komponentu isceljenja - rekao je Vrećo za Slobodnu Dalmaciju, te dodao da i te kako veruje u Boga.

- Svim svojim srcem i dušom. Božanska ljubav me je osnažila, oblikovala i pripremila za sve što je bilo i tek dolazi. Njemu je sva zahvalnost za sve u mom životu. Svaki moj koncert njemu je na dar. Neraskidiva veza s Bogom je u predanosti i dobroti, posvećenosti i prepuštanju duši da zapeva i krene putem koji oseća u svojoj duši. Upravo to i činim sve ove godine, koliko god to nekome izgledalo nadrealno i nezamislivo - tvrdi on.

Kako je ranije govorio otvoreno o svojoj seksualnosti, te da će se večati za partnera, sada je odgovorio na pitanje o tome kakav mu je ljubavni život i da li je srećan.

- Uvek sam i srećan i voljen i zaljubljen.

Na pitanje da li se igrao sa lutkama kada je bio mali, Božo je rekao:

- Igrao sam se sa svim igračkama, jer one, kao uostalom i odeća, ne podnose muško ženske podele. To je nakaradni degradirajući sistem društvenih kodeksa koji ustrojava i formira idiote od ljudi. Nikad mu nisam bio podložan niti me je zanimalo nametanje podela i zabrana tog tipa - istakao je pevač, te kao muškarac sa bradom koji redovno nosi haljine otkrio kada je prvi put obukao istu.

- Još kao mali dečak. Obožavao sam haljine! I dalje je to moja fascinacija, na sceni i izvan nje. Već s pet godina sam trčkarao u haljinama i u tome se odražavao moj spokoj, sloboda odrastanja, ljubav majke i sestara... Retki oslobode svoju drugu stranu sebe. Obično ljudi podležu samo jednoj strani sebe odbacujući mogućnost transformacije što je tužno. Moje detinjstvo me uvek podseti na priču o Petru Panu i Zvončici jer sam mogao biti i jedno i drugo bez da mi se svet urušava. To me je učinilo dovoljno jakim za današnji svet - smatra on.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)