SRPSKE ŠKOLE NA PRAGU VELIKIH REFORMI OD JESENI? Ovo su MOGUĆE PROMENE, pominje se i NAČIN OCENJIVANJA!

Prethodnu i ovu školsku godinu obeležile su najave mnogih promena u srpskom obrazovanju od kojih su neke već usvojene, pojedine će biti realizovane narednih meseci i godina, očekuju se i diskusije na tu temu, a ima i onih koje su tek na nivou predloga.

Mnogi predlozi su izazvali polemiku među prosvetnim radnicima koji kažu da su i ranije ukazivali na neophodnost izmena zakona, akata i pravilnika, a pojedini problemi se rešavaju u hodu, u skladu sa aktuelnim okolnostima.

Mala matura

Mala matura više neće bit ista i od juna će biti po novom sistemu. Umesto kombinovanog trećeg ispita đaci će birati koji od pet predmeta će polagati. Osim toga, menja se i sistem bodovanja po kom će testovi iz srpskog i iz matematike nositi po 14, a treći kombinovani test 12 bodova, dok su do sada prva dva dva bila po 13, a kombinovani 14, i ove izmene u bodovanju mogu da utiču na upis u željenu srednju školu.

Kombinovani test je bio zbir pitanja iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije ranije, a sada su predmeti razdvojeni i učenici biraju jedan za završni ispit.

Kako je poručeno iz Ministarstva prosvete učenici koji iz opravdanih razloga ne budu polagali završni ispit u junskom roku, mogu to učiniti u avgustovskom roku uz istu proceduru.

Za pripremu učenika za testove male mature u prodaji su zbirke zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovana zbirka. Reč je o zajedničkom izdanju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i "Prosvetnog pregleda".

Zbirke su na srpskom i jezicima nacionalnih manjina, a svaka sadrži 450 zadataka, raspoređenih na osnovni, srednji i napredni nivo. Na kraju publikacija nalaze se rešenja. Zbirke zajedno koštaju 1.100 dinara. Pojedinačno, cena zbirke za srpski ili maternji jezik, je 440 dinara, zbirke za matematiku 330, koliko je i kombinovana zbirka. U prodaji su i testovi sa završnih ispita iz prethodnih godina.

Velika matura

Aktuelna promena tiče se velike mature i najverovatnije da će ona od 2024. godine zaživeti po novom sistemu. Po svemu sudeći, velika matura, ispiti u srednjim školama moći će biti i prijemni za fakultete koji to žele, ali će drugi fakulteti, a to će biti skoro svi, dodatno organizovati testiranja i praviće rang liste. To znači da će skoro svi srednjoškolci morati da polažu dva testa.

Kako je već najavljeno, fakulteti koji budu, pored državne mature, organizovali dodatno ispitivanje kandidata, to neće biti prijemni ispit, već će se zvati provera znanja i sklonosti. Osim toga, pitanja neće biti iz srednjoškolskog gradiva pošto će ono biti obuhvaćeno na testovima državne mature.

Iz Ministarstva prosvete su fakultetima, koji su stava da državna matura ne može biti jedini uslov za upis, poručili da treba da se održavaju i prijemni ispiti. Obrazloženje je da sklonosti i sposobnosti kandidata mogu da provere, ali kada je reč o pitanjima mora se biti kreativan jer neće moći da se "uzmu" pitanja iz gradiva srednje škole.

Ministarstvo je odbilo predlog fakulteta da se dozvoli period od nekoliko godina u kojem bi se održavali matura i prijemni. Istovremeno, fakulteti će zadržati pravo da prave rang liste kandidata.

Na sastanku sa dekanima fakulteta predstavnici Ministarstva su dali radnu verziju predloga, a o svemu će biti još reči. Nakon tog susreta ministar Branko Ružić je najavio nastavak dijaloga na temu uvođenja velike matura „kako bi se osiguralo najbolje rešenje za naše buduće akademce“.

Nove knjige

Kako je ranije "Blic" pisao, kada su u pitanju modifikovani udžbenici, od naredne školske godine đaci osmog razreda više neće imati prilike da u udžbenicima pročitaju pojedine činjenice o seksualnosti, rodu i polu, poput toga da je homoseksualnost primećena i kod drugih vrsta, ili da istopolne brakove u nekim zemljama prihvataju bez predrasuda.

BBC na srpskom je preneo, da još se razmatra da li će iz udžbenika biti uklonjen i rodno osetljiv jezik, što bi značilo brisanje naziva zanimanja u ženskom rodu - na primer, reči nastavnica.

Podsetimo, početkom septembra Ministarstvo prosvete je tražilo stručno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) o sadržaju udžbenika biologije za osmi razred. Na osnovu mišljenja NPS, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je sredinom oktobra obavezao sedam izdavača da koriguju sadržaj lekcija.

Kada su u pitanju nacionalni udžbenici, kako je nedavno najavio Mladen Šarčević, v.d. direktor "Službenog glasnika", oni bi mogli da zažive od 1. septembra i "država može da propiše šta je to srpski nacionalni udžbenik, po uzrastu đaka, a sadašnje školske knjige ostaju kakve jesu".

- Novim udžbenikom dopunjujemo nacionalna saznanja učenika. Tako će, konačno, malo više da uče o holokaustu, koji bi trebalo da bude posebna lekcija u delu koji će se odnositi na Drugi svetski rat. Veliku ulogu odigraće stručnjaci iz sfere visokog obrazovanja koji će na kraju odrediti sadržaj udžbenika. Biće uključeni mnogi fakulteti, profesori sa psihologije, koji će brinuti o tome da đaci ne budu preopterećeni, a da se sve uklopi u postojeći fond časova – izjavio je Šarčević.

Prema najavi da nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, a nastavnici će biti obavezani da ih koriste.

- Videćemo na koji način će država to da uredi. Daću sve od sebe da se pomenute knjige nađu pred đacima već od 1. septembra. Neće biti direktnog ocenjivanja za njih kao za klasične predmete. Biće dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, naprimer, a onda će u okivru ocene iz projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika - kaže Šarčević.

U Ministarstvu prosvete, odgovorili su za „Blic“, da smatraju važnim da "podignemo edukaciju o našem nasleđu, nacionalnom identitetu i onome od čega je satkan naš narod".

- Formirali smo radnu grupu koja je izradila Nacrt izmena i dopuna zakona o udžbenicima kao osnov za uvođenje ovih udžbenika, i sproveli smo analizu nacionalnih sadržaja - kažu u Ministarstvu prosvete i podsećaju da je jedna od ideja i udžbenik "Moja otadžbina" koji bi objedinjavao sva tri predmeta.

Mnogi prosvetni radnici smatraju da su nacionalni udžbenici potrebni i da ih što pre treba uvrstiti u nastavu.

- Ako će nacionalne udžbenike osmisliti i stvarati stručnjaci iz oblasti koje treba imaćemo onda zvaničnu verziju istorije, opredeljenja, ciljeva. Biće to naučna zvanična verzija naše nacionalne istorije. Smatram da tako treba i da bude jer smo već dugo u situaciji da u udžbenicima nekih naših regionalnih suseda postoje događanja koja su se dogodila pre 30 ili 20 godina, a definitivno ne bi smela da budu u udžbenicima dok se ne otvore arhivi. A istovremeno mi u Srbiji ne smemo da govorimo o nečemu što se dogodilo pre 200 godina. Ne smemo da kažemo deci da je Skadar stara srpska prestonica. Ne smemo da kažemo deci ni da je dvor cara Dušana bio u Prizrenu - kaže Mirjana Stevanović, direktorica OŠ "Matko Vuković" u Subotici.

Mere protiv nasilja i zabrana mobilnih telefona

Svedoci smo učestalog vršnjačkog nasilja u školama, ali i ponižavanja i nasilja prema nastavnicima, pokušaja samoubistava učenika, zbog čega su najavljene nove mere. Među predlozima je povećanje broja svih stručnih saradnika, poput psihologa, i da ocena iz vladanja ulazi u prosek od petog razreda, i da učenici budu ocenjivani za vladanje kao i za sve druge predmete.

Predlog je i da se povećaju kazne za roditelje učenika koji naprave prekršaj, ali i da se one još striktnije primenjuju.

- Moramo da zaštitimo profesore i nastavnike. Treba staloženo, ali efektno krenuti u rešavanje ovih problema - rekao je ministar Branko Ružić.

Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u sistemu obrazovanja i vaspitanja definisala je listu zakonskih i podzakonskih akata koje je potrebno promeniti kako bi se primenile mere koje je ta radna grupa usvojila na sednici 20. decembra. Između ostalog, usvojen predlog da se ocenjuje vladanje od 5. do 8. razreda u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta, a da ocena iz vladanja uđe u prosek. Usvojeno je i da se odlaže ispisivanje učenika iz srednje škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, do okončanja tog postupka.

- Nakon toga, ukoliko učenik želi i dalje da se ispiše, škola je u obavezi da dozvoli ispisivanje i da u ispisnicu unese izrečenu vaspitno-disciplinsku meru koja je za učenika izrečena tokom postupka - naveli su u saopštenju iz Ministarstva prosvete.

Kada su mobilni telefoni u pitanju i njihovo korišćenje u školskim objektima, usvojeno je da škole Opštim aktom mogu same da urede upotrebu mobilnog telefona tokom nastave. Pojedine škole su još ranije zabranile upotrebu mobilnih na času, dok su mnoge to učinile nedavno.

Najnoviji predlozi

U najavi su i drugi predlozi za izmene u školama, a trenutno aktuelni su zaključci Društva direktora škola Srbije čije sedište je u Čačku. Naime, više od 140 članova Društva, predlaže izmene koji se odnose na nedostatak prosvetnih radnika, ocenjivanje, broj predmeta i fond časova.

Među predlozima koji su poslati Ministasrtvu na razmatranje se ističe ocenjivanje, a predlog direktora škola je da ocene budu sa dve decimale, da u slučaju zaključivanja dvojke aritmetička sredina bude 1,75, a ocene od 2 do 5 ne budu cele, već 2,5, 3,5 ili 4,5.

Ocenjivanje

Članovi društva su analizirali i problem nedostatka nastavnika pojedinih predmeta i predložili su angažovanje penzionisanih nastavnika i studenata po uređenom i preciznom zakonskom rešenju jer je, kako kažu, trenutna procedura komplikovana. To se prvenstveno odnosi na profesore nemačkog jezika, fizike, matematike i informatike koji su deficitarni.

Direktori gimnazija ukazuju i na teškoće u projektnoj nastavi kroz pakete izbornih predmeta koji su uvedeni prilikom reforme gimnazijskog obrazovanja, i da đaci uče za ocenu, a ne za znanje. Takođe, predlog je da se postupno smanji broj izbornih programa prvo sa dva na jedan, i da se fond časova u trećem i četvrtom razredu takođe smanji sa dva na jedan.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za "Blic" da, kada je u pitanju ocenjivanje sa dve decimale, i predlog da za zaključivanje dvojke ne bude dovoljan prosek 1,5, Forum je i ranije predlagao da se menja pravilnik o ocenjivanju jer postojeći ne odgovara.

- Ocena nije pokazatelj znanja učenika, i na ovaj način se učenici podstiču da uče samo za ocenu, a ne za znanje. Ranije smo predlagali da se razmotri uvođenje eksternog testiranja učenika kvartalno, i na polugodištima i da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja sastavlja testove i distribuira ih po školama. Na taj način bi dobijali povratnu informaciju kako se radi. Predlagali smo već da se na polugodištu ukine zaključivanje ocena. Na predlog da 1,75 bude za dvojku, postavljam pitanje čemu onda opisni deo kod zaključivanja ocena, šta onda znači odličan ili vrlo dobar - kaže Aleksandar Markov.

(Espreso / Blic, Biljana Vučković)