ŽIVOT JUGOSLOVENSKOG GLUMCA OBELEŽILE VELIKE TRAGEDIJE: Na njegove oči mu STRELJALI dobrotvora

Svi koji pamte Jovana Janićijevića Burduša kažu da je imao tužne oči, ali nikoga ko poznaje njegovu sudbinu to ne bi moglo da začudi.

Malo ko zna zašto je bio tužan.Glumac je imao još tri starije sestre i brata blizanca, otac mu je bio učitelj, a majka domaćica. Njegova porodica se selila po celoj Srbiji, a kada je njegov otac prešao u poštansku službu, 1934. svi su došli u Beograd.

Kada je Nemačka 6. aprila 1941. godine bombardovala Beograd Janićijevićima je izgorelo sve osim mlina za kafu. Srećom, poštanska solidarnost je uvek bila jaka i ova velika porodica smeštena je u tri kancelarije, a kolege Burduševog oca donosile su ko šta je mogao – sto, stolice, kredence… Ipak, Jovan je imao osam godina kada mu je oca uhapsila Specijalna policija.

Njegovi nisu imali šta da jedu pa je Jovan zajedno sa ostalom gladnom poštanskom decom potkradao nemačku menzu, dok su ih italijanski vojnici hranili i družili se sa njima, a dečaci bi im pomagali u nekim sitnim poslovima. Jednog od Italijana koji im je dosta pomogao Burduš je do kraja života pamtio - Manola.

Tokom okupacije siromaštvo je nateralo Burduša da se izvešti u krađi u trku.

„Zaletimo se, maznemo cepanicu i tutanj“, pričao je on. Ipak, jednom su ga uhvatili, jer je ukrao teže parče i nije mogao da trči dovoljno brzo. Odveden je u komesarijat, dobio je batine i za kaznu je morao da opere stepenice jedne zgrade – od šestog sprata do prizemlja.

Manolo mu je mnogo pomogao ali je, nažalost, bio uhapšen 1943. kada je Italija kapitulirala.

Nemci su pohapsili italijanske komuniste i tada su deca krala iz kuhinja svojih majki i nosili Italijanima proju u zatvor. Međutim, jednog dana kada se Burduš igrao sa drugarima na poljančetu, Nemci su Izveli šestoricu Italijana i sa njima Manola. Postrojili su ih, ispred javnog toaleta, po jednog ispred svakog boksa nužnika. Deca su vikala i plakala dozivajući Manola, a on ih je pogledao, osmehnuo se i pozdravio ih klimajući glavom. Sledećeg trena pao je u izmet pogođen nemačkim mecima. Vojnici Trećeg rajha prišli su mrtvim Italijanima i još dublje ih šutnuli u toalet.

Jovan Janićijević Burduš do kraja života pričao je priču o Manolu, Italijanu koji ga je hranio, govoreći da mu je od trena njegove pogibije duša tužna.

Malo ko zna da je Jovan diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju.

Bonus video:

(Espreso/Blic)