DANAS JE GODINU DANA OD POČETKA RATA U UKRAJINI: Svašta se dešava, a mi otkrivamo stvari o kojima se STALNO ĆUTI

Danas je godinu dana od početka rata u Ukrajini. U ranim jutarnjim satima, oko 3:50 po srednjeevropskom vremenu 24. februara 2022. godine ruski predsednik Vladimir Putin objavio je rat Ukrajini.

Od prvog trenutka, najavljene "vojne operacije", eufemizam za napad na ukrajinske gradove, pomno i analitično su praćene od strane svetskih medija. Svakodnevni izveštaji o stanju na ratištu, težnjama Rusije, težnjama Ukrajine, odnosu Zapada prema ratu zbunjivali su običnog čoveka i povremeno unosili paniku u njegov život.

Ko je u prednosti, ko ima veću zaleđinu i čija će biti poslednja samo su špekulacije koje će se potvrditi ili opvrgnuti kada tome dođe vreme. Trenutno, postoje samo činjenice koje ukazuju da se svet dakako izmenio od početka rata.

Uloženi novac, (ne)prijateljstva

Pored Rusije i Ukrajine, koje su učesnice rata, novac iz državnih kasa izlio se i mnogim evropskim državama. Ne želeći direktno da učestvuju u ratu, države Evropske unije i Sjedinjene Američke Države kroz finansijsku pomoć, ili pak slanjem naoružanja daju svoj doprinos jednoj strani.

Primera radi, krajem 2022. godine, kako je izveštavao AP, Amerika je poslala "80 000 komada artiljerijske municije i nepoznatu količinu municije za višecevni raketni sistem dalekog dometa HIMARS" Ukrajini. U tom trenutku SAD su, od početka rata, poslale oko 19,3 milijardi dolara "vojne pomoći".

S druge strane, u oktobru 2022. godine portparol američkog Stejt departmenta Ned Praj izjavio je da smatra da je Iran poslao pomoć Rusiji navodeći da je primećeno da "ruski vojnici sa sedištem na Krimu upravljaju iranskim avionima i koriste ih za izvođenje kinetičkih udara širom Ukrajine".

Ono što možemo prema odredbi Ruske Federacije, a što je objavljeno na ruskom sajtu Informaciono-pravni portal Garant.ru, da navedemo kao promenu od početka rata jeste da je Rusija imenovala "neprijateljske zemlje", među kojima su, pored Ukrajine i Sjedinjene Američke Države, države Evropske unije, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Dakle, od početka rata, zauzete su određene strane što se da uvideti kroz pomenute finansijske pomoći.

Migracije

Svaki rat sa sobom donosi migracije građana koji žive na ugroženom prostoru. Osim građanki i građana Ukrajine, velike migracije su se desile i u samoj Rusiji.

Ljudi koji se ne slažu sa politikom Vladimira Putina ili ne žele da budu mobilisani ili naprosto ne mogu da rade iz Rusije za strane kompanije potražili su utočište u državama širom sveta.

Inflacija

Kao učesnici u ratu, Ukrajini je onemogućeno da izvozi prehrambrena sredstva poput suncokretovog ulja, žita i kokuruza kojih je bila bitna izvoznica za zapadno tržište. Sinhrono se dogodio i porast cena u marketima, koji ne staje ni godinu dana posle. Na globalnom nivou u 2022. godini cene hrane su skočile za 14, 3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Uvodeći sankcije Rusiji, simptomatično mnoge države suočile su i sebe i druge zemlje sa porastom cene gasa i ulja. Na prostoru Evrope, prema podacima iz januara 2023. godine cena gasa je oko 700 dolara za hiljadu kubnih metara.

Potom, kauzalno su poskupele i nekretnine - celokupni stanovi, kvadrat i kirije na mesečnom nivou.

Porast cene života, brojke koje se navode i svakodnevno utiču na osećaj obamrlosti kog građana vrtoglavo su napredovale od početka rata u Ukrajini. U zavisnosti od pozicije sa koje se govori inflacija se dovodi u vezu sa ratom, što mi ne tvrdimo, ali da je došlo do ubrzanja vrlo je jasno.

Menjanje sveta tokom i posle ekonomskih kriza nije nešto novo i izvanredno, ali, običnog čoveka mahom plaši mogućnost nastavak poskupljenja, ratnog profiterstva i zaoštravanja strana, što ga dalje tera na osmišljavanje različitih scenarija. Svakako, i neutemeljene teorije doživele su svoj procvat od početka rata, a mašta i paranoja ljudskog bića krunisanje.

(Espreso)