SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O SPORAZUMU KOJI JE DRŽAO I RUSIJU I SAD POD KONTROLOM: Preti nam HAOS RAZORNIH POSLEDICA?

Rusija je suspendovala učešće u ključnom sporazumu o smanjenju nuklearnog naoružanja sa Sjedinjenim Američkim Državama, saopštio je u utorak ruski predsednik Vladimir Putin. On je naveo neuspeh Vašingtona da ispoštuje svoj deo sporazuma i sve veću umešanost Amerike u sukob u Ukrajini.

Sporazum Novi START je poslednji preživeli ostatak pokušaja SAD i SSSR-a da spreče nuklearno uništenje prihvatanjem ograničenja na svoje arsenale i izgradnjom međusobnog poverenja.

Nasleđe hladnog rata

START je skraćenica za „Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja“ („Strategic Arms Reduction Treaty”) i prvobitno je bio naziv dokumenta koji su potpisali američki predsednik Džordž H. V. Buš i sovjetski lider Mihail Gorbačov 1991. godine.

Bio je to rezultat višedecenijskog nastojanja dve supersile da ograniče broj strateškog nuklearnog oružja u svom posedu na način koji ne bi dao prednost nijednoj strani.

Isti proces proizveo je Ugovor o antibalističkim raketama (ABM) iz 1972. godine, koji je štitio sposobnosti odvraćanja ograničavanjem upotrebe presretača raketa, i Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine, koji je zabranio rakete kraćeg dometa sa nuklearnim oružjem kako bi se smanjile tenzije u Evropi.

Novi START je najnoviji naslednik sporazuma o ograničenju nuklearnog oružja, potpisan za vreme administracije Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva.

Redovna kontrola

Ugovor postavlja ograničenje na nuklearne uređaje i sredstva za njihovu isporuku, uključujući ICBM (interkontinentalne balističke rakete), SLBM (balističke rakete koje se lansiraju sa podmornica) i bombardere dugog dometa, koje strane mogu imati i rasporediti.

Ograničenje je i dalje dovoljno visoko da SAD i Rusija ostanu najveće nuklearne sile na svetu.

Ugovor takođe daje stranama privilegiju da međusobno pregledaju vojna položaje kako bi proverili usklađenost.

Pogoršana bezbednosna arhitektura

Mnogo od onoga što su SSSR i SAD stvorili u ime strateške stabilnosti od tada je prestalo da važi.

Američki predsednik Džordž V. Buš povukao je svoju zemlju iz ABM sporazuma, tvrdeći da SAD moraju da brane sebe i Evropu od „odmetničkih država“ - Irana i Severne Koreje.

U očima Moskve, lansirne lokacije presretača koje su SAD kasnije izgradile u istočnoj Evropi predstavljaju veliku pretnju, jer bi potencijalno mogle da se koriste za ispaljivanje krstarećih raketa na Rusiju.

Američki predsednik Donald Tramp poništio je sporazum INF tvrdeći da ga je Rusija prekršila i da je ograničila Pentagon u konfrontaciji sa Kinom. On je takođe poništio sporazum o otvorenom nebu, koji je omogućavao državama članicama, uključujući SAD i Rusiju, da sprovode inspekcije nadletanja kako bi nadgledale raspoređivanje vojske.

Trampova administracija nameravala je da dozvoli da Novi START istekne, ali izborna pobeda Džozefa Bajdena omogućila je da se obnovi do 2026.

Još jedan ključni vojni sporazum koji uključuje SAD i Rusiju, Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) iz 1990. defakto je okončan na inicijativu Moskve, nakon što je suspendovala učešće 2007. Ruska vlada je navela širenje NATO-a u Evropi kao postupak koji krši duh dogovora.

Prepirke oko inspekcija

Usred sukoba u Ukrajini SAD i Rusija su se međusobno optuživale da nisu omogućile inspekcije u okviru Novog START-a. NATO je ranije ovog meseca zvanično osudio Moskvu zbog navodnih kršenja stavki ugovora.

Dok je Putin najavio odluku da formalno suspenduje učešće, optužio je NATO da pomaže Ukrajini da izvrši napade dronom na ruske aerodrome na kojima se nalaze bombarderi dugog dometa.

S obzirom na to da Vašington teži „strateškom porazu“ Rusije, nije imalo smisla držati se dogovora, rekao je on.

Ruski lider je dodao da će arsenali Velike Britanije i Francuske morati da budu uzeti u obzir u svakom budućem sporazumu o smanjenju nuklearnog naoružanja.

(Espreso/24sedam)