ZA NJEGA GOVORE DA JE LUĐI OD OCA: Više puta je upisan u GINISOVU knjigu, impresivan život di-džeja

Stiven Hirojuki Aoki, daleko poznatiji samo kao Stiv Aoki, američki je muzički producent i di-džej.

Zahvaljujući svom „ludačkom" tempu, kako često napominju prijatelji i saradnici iz njegove okoline, nekoliko je puta obarao ozbiljne rekorde i uspeo je da zaradi za izuzetno lagodan život, iako se na samom početku samo „trudio da svom ocu dokaže da od muzike može da živi".

U poslovni svet, inače, ušao je tako što je ljuštio luk u restoranu svog tate. S vremenom, „dogurao" je do čoveka koji radi po 361 dan i obožava svoj posao, a važi i za jednog od najplaćenijih i najtraženijih di-džejeva na svetu.

Ginisova knjiga rekorda

U Ginisovu knjigu rekorda 2013. godine upisao se kao izvođač pred kojim je publika skandirala puna tri minuta. Prethodno, ovaj je rekord držao Ozi Ozborn, kod kog je vika trajala oko jedan minut, 2010. Takođe, Aokijevi fanovi uključili su najveći broj „glow stickova" tokom 30 sekundi na jednom šouu. Tako, za jedno veče „pokupio" je dva ogromna priznanja.

Godinu ranije, ovaj di-džej se upisao u pomenutu knjigu kao izvođač koji je za dvanaest meseci najviše proputovao. Tada je odradio 161 svirku u 41 zemlji. Kasnije, počeo je da pušta muziku i po dva puta na dan, pa je 2017. imao 300 šouova „za pojasom".

U „Netfliksovom" dokumentarcu koji prikazuje delić njegovog života, nazvan je „zvezdom koja je najviše putovala u istoriji".

Kao i njegov, očito, životni moto, film se zove „Spavaću kad umrem". Prikazuje i to koliko je sposoban da se unese u ono što želi. Alkohol je, na primer, zamenio „strastvenom jurnjavom za zdravljem". Ipak, pored vrlo opasnih sportova, strašno brzog života, najveći adrenalin mu daje publika.

Miran, kažu, ne može da sedi duže od par sati.

Tokom svoje karijere sarađivao je s brojnim poznatim imenima. Vil Aj Em, Afrodžek, Blink 182, BTS, Kid Kudi, Igi Azalea, Alan Voker, Linkin Park, samo su neka od njih. Od devedesetih je aktivan i uspeo je na razne načine da ostavi svoj trag u elektronskoj muzici.

Lud, luđi, Aoki

Uzimajući u obzir to ko mu je tata, ne čudi mnogo što Stiv živi kako živi. Naime, on je treće dete čuvanog Rokija Aokija, slavnog rvača koji je, sa namerom da ostvari svoj američki san, osnovao lanac restorana „Benihana". Prvi je otvorio u Njujorku 1964, sa svojih 25 godina.

Tada je ujedno zarađivao i tako što je vozio kamion sa sladoledom po Harlemu, a javnost je '65. tek bila „odlepila" za šefovima kuhinje koji su pripremali hranu pred svojim gostima, vitlajući noževima, govoreći im viceve... Dolazili su mu svi, od „Bitlsa" do Muhameda Alija, i svi su imali za njega samo reči hvale.

Ženio se tri puta i voleo je da govori kako je dobio troje dece s tri različite žene u isto vreme.

Jedan je od finansijera koji je putovao balonom „Double Eagle V", prvim koji je uspešno preleteo Tihi okean. Iz Nagašime je krenuo '81, sredinom novembra, pa za 84 sata i 31 minut sleteo na jednu planinu u Kaliforniji.

Trkao se motornim čamcima, s idejom da bude „najbrži čovek na vodi", i to ga umalo nije koštalo života. Međutim, on nije mario. Bio je poznat i kao „neustrašivi Roki koji ide glavom kroz zid", a to je, veruju mnogi, umnogome preneo i na svog sina Stiva.

Preminuo je sa sedamdeset godina od upale pluća. U tom periodu, bolovao je od dijabetesa, ciroze jetre i hepatitisa C (koji je navodno dobio posle transfuzije krvi po padu s glisera 1979, ispod mosta „Golden gejt"). Za sobom je ostavio sedmoro dece, od kojih je Stiv najuspešniji i planetarno poznat. Malo pred smrt, zvanično je postao državljanin SAD.

Bonus video:

(Espreso/24Sedam)