PORODILJE SVE ČEŠĆE PADAJU U POSTPOROĐAJNU DEPRESIJU: Dula i psihijatar za Espreso o posledicama i leku za MAME!

Od postporođajne depresije pati oko 15% žena u Srbiji. Ispoljava se na različite načine, ali su najčešće: često plakanje, umor, osećaj krivice, ankcioznost i zanemarivanje sopstvenog deteta.

Postporođajna depresija ima nekoliko oblika, a stručnjaci naglašavaju da je prepoznavanje na vreme i podrška okoline najvažniji momenat u tim situacijama.

O depresiji koja se javlja nakon porođaja za Espreso je govorila Jelena Krstić, jedna od dula koja pruža podršku trudnicama i porodiljama, tokom trudnoće, samog porođaja, ali i u danima nakon što beba dođe na svet.

Jelena je skrenula pažnju na značaj podrške koju svaka porodilja treba da dobije od svoje porodice.

Naglasila bih da je mamama u prvim danima nakon porođaja neophodna podrška i da je važno kao društvo da joj nju i pružimo. Porođaj je jedna velika tranzicija u životu majke i kao za sve velike promene potrebna je adaptacija na novu životnu ulogu. Jako je važno od prvog trenutka podržati porodilju, ali joj pružiti i kontinuiranu podršku u ovom osetljivom, ranjivom i važnom periodu života, izjavila je Jelena.

Dula je sa nama podelila i šta se tačno dešava nekim ženama samo par dana nakon porođaja, kako se osećaju i u kojoj situaciji postporođajna depresija potraje duže.

Između 3.i 5.dana od porođaja vrlo često se mnogim ženama javi “baby blues”. Ovo je potpuno normalna telesna reakcija, jer se hormoni vraćaju u normalna stanja. Mama u ovom periodu života može biti, razdražljiva i sa velikim oscijalcijama u promeni raspoloženja. Važno je da mama, ali i njena okolina zna šta joj se dešava i podrže je što je više moguće. Ovaj period se često poklapa sa izlaskom iz porodilišta i fiziološkom prepunjenošnju dojki, pa izazov postaje daleko teži. Neke mame nisu na žalost prepoznate i podržane u ovom početnom, osetljivom periodu, pa se situacija koja najčešće prođe nakon nekoliko dana, kod nekih majki na žalost dodatno produbi, zaključila je Jelena uz apel da više brinemo o porodiljama u svojoj okolini.

Kontaktirali smo i profesora Igora V. Pantića, specijalistu psihijatrije, koji nam je malo detaljnije objasnio kako dolazi do postporođajne depresije, šta utiče na njen razvoj i kako se leči.

- Smatra se da značajan procenat majki u prvim danima nakon porođaja imaju blage promene u raspoloženju koje mogu biti praćene tugom, iritabilnošću, strahom i zamorom. Ovo specifično emocionalno stanje, na engleskom jeziku često nazvano „baby blues“, obično traje nekoliko dana, a simptomi ne narušavaju bitno funkcionalnost niti sposobnost majke da se brine o detetu. Tačan uzrok ovog stanja je nepoznat, ali moguće je da je ono rezultat hormonskih promena u organizmu majke, kao i fizičkog i mentalnog stresa koji je često asociran sa porođajem. U retkim slučajevima, simptomi poput depresivnog raspoloženja i gubitka energije ne prestaju, pa ovo stanje „preraste“ u takozvanu „postpartalnu depresiju“.

Postpartalna depresija, kako objašnjava profesor Pantić, je dosta ozbiljnije stanje od bebi bluza i zahteva medicinsku pomoć.

- Postpartalna depresija je potencijalno ozbiljan mentalni poremećaj koji zahteva lečenje. Obično se javlja između druge i 26-te nedelje posle porođaja kod oko 10% majki. Odlikuje se depresivnim raspoloženjem, odnosno osećanjem intenzivne, dugotrajne i često bezrazložne tuge, zatim osećanjem beznađa i bespomoćnosti, a često i izrazitom anksioznošću. Postpartalna depresija je često praćena i gubitkom apetita, smanjenjem telesne mase, nesanicom, hroničnim umorom i gubitkom energije. Ponekad su prisutne i misli o samoubistvu što retko rezultira i suicidalnom namerom i pokušajem samoubistva.

Osvrnuo se i na to u kojoj meri depresivno stanje majke utiče na novorođenče.

- Ovaj poremećaj potencijalno ugrožava i bebu zato što majka zbog simptoma nije u mogućnosti da joj posveti dovoljno pažnje i adekvatnu brigu. Žene kojima je prethodno dijagnostifikovan poremećaj raspoloženja, kao i majke koje nemaju adekvatnu socijalnu podršku i koje su izložene dejstvu spoljnih stresnih činilaca, su u većem riziku za nastanak postpartalne depresije.

Kako se dijagnostifikuje?

- Dijagnoza ovog poremećaja se postavlja od strane stručnog lica na osnovu dijagnostičkih kriterijuma koji su navedeni u međunarodno prihvaćenim klasifikacijama bolesti. Terapija može da bude u vidu primene antidepresiva i adekvatne psihoterapijske intervencije.

Posebnu pažnju treba obratiti na postpartalnu psihozu, na to upozorava i psihijatar Igor.

- Postpartalna psihoza je veoma redak i veoma ozbiljan menalni poremećaj koji se javlja nakon porođaja i predstavlja urgentno psihijatrijsko stanje. Može se manifestovati halucinacijama, sumanutim idejama i dezorganizovanim misaonim tokom i govorom. Takođe, ova psihoza je često praćena stanjem izrazite konfuzije i dezorijentacije u prostoru i vremenu, i značajnim promenama u raspoloženju. Majke koje imaju ovaj poremećaj imaju znatno povećan rizik da povrede sebe ili bebu i ponekad je neophodna psihijatrijska hospitalizacija da bi se to sprečilo. Ovo stanje često zahteva pažljivo praćenje i medikamentoznu terapiju, i ako je ona adekvatna, većina pacijentkinja se u potpunosti oporavi, zaključio je.

Na sajtu In Salute, objavljen je kratak vodič za mame kako bi prepoznale stanje depresije na vreme.

Šta može da uradi žena koja shvati da nakon porođaja ima poteškoće? Evo nekoliko saveta koji treba da se primene u praksi:

• Pre svega, važno je da žena pokuša da otvoreno razgovara sa svojim partnerom, drugim članovima porodice, drugim majkama, zdravstvenim radnicima koji se bave ovim problemima, sa terapeutom i tako dalje. Traženje mišljenja i imenovanje sopstvene slabosti je ključni korak ka izlečenju.
• Zatražite pomoć, a samim tim i dozvolite da vam se pomogne, kako na emocionalnom, tako i na praktičnom nivou, tako što ćete na druge preneti brigu o kući i svakodnevnim aktivnostima, i tražiti pomoć i podršku u vezi sa brigom o detetu kada je to potrebno.
• Čim osetite da vaše stanje postaje naporno i počnu da se javljaju poteškoće, savet je da se obratite stručnom licu ili specijalizovanoj ustanovi, koji će moći da pruže zdravstvenu i psihološku pomoć i po potrebi dopune psihoterapiju farmakološkom podrškom.
• Provodite prijatno vreme sa bebom, ostanite u kontaktu sa njom, gledajući je u oči i osmehujući joj se.
• Stvorite prostor za sebe i bez deteta, u skladu sa svojim potrebama i sklonostima: to može da bude vreme za toplu kupku, šetnju, čitanje knjige ili ćaskanje sa prijateljicom. Svaka žena ima specifične potrebe i važno je da se – čak i u malim “dozama” – zadrži vreme za brigu o sebi.
• Bavite se fizičkom aktivnošću, makar i umerenom: u zavisnosti od fizičkog stanja nakon rođenja bebe, svakako je veoma dobro da porodilja ponovo počne da se kreće. Idealne su umerene aktivnosti kao što su joga, pilates, sportsko hodanje ili vodeni sportovi, poput aerobika u vodi. Uopšteno govoreći, mama može da nastavi da se bavi sportskim aktivnostima koje voli i koje je upražnjavala i ranije, pre trudnoće, na način i u vreme koje je odredio lekar ili iskusna babica.
• Pokušajte da se odmarate što je više moguće, u skladu sa bebinim ritmom spavanja/buđenja.
• Pridržavajte se uravnotežene ishrane bogate hranljivim materijama.
• Postavite sebi jednostavne i ostvarive ciljeve za svaki dan: dobar savet može da bude da postavljate jedan po jedan cilj i da pokušate da ih ostvarujete bez stresa.
• Vodite dnevnik u kome ćete beležiti misli, emocije i strahove, kako biste se oslobodili napetosti.

Podsetimo, pre dva dana u Kotežu je nestala S. J. (37) sa dvomesečnom bebom. Njena starija sestra potvrdila je da se S. bezbedno vratila kući i navela da se sama javila.

- Sama se javila i vratila. Ona je sada dobro, imala je malo problema jer pati od postporođajne depresije. Hvala svim dobrim ljudima koji su nam pomogli - rekla je sestra za Kurir.

(Espreso)