OVO SU NAJTRUSNIJA PODRUČJA U SRBIJI: Seizmolog otkriva u kom delu zemlje se mogu očekivati NAJJAČI POTRESI

Ana Mladenović, seizmolog, istakla je da nema razloga za paniku među ljudima, jer su potresi na teritoriji Srbije bili toliko blagi da nisu mogli da nanesu bilo kakvu štetu građanima.

Kako je istakla, tlo se uznemirilo, potresi u okolini Srbije i samoj Srbiji samo su lančana reakcija na pomeranje tla u Turskoj i Siriji, ali nijedno od tih područja nije toliko trusno da može imati rušilačko dejstvo.

- Zemljotres u Rumuniji jeste lančana reakcija na potrese u Turskoj i Siriji, ali to ne mora da znači da će doći do potresa u svim seizmičkim područjima. Nije bilo ništa čudno da se javi u Rumuniji, očekivano je da se dogodi zemljotres magnitude 5,7 i to je bio neki maksimum koji može da se javi na tom području - kaže Mladenović.

- Možemo da očekujemo da će se neko od naših seizmičkih područja aktivirati, ali to što je u Rumuniji bio zemljotres ne menja ništa u Srbiji – kaže Ana Mladenović za „Blic“.

Ovo su najtrusnija područja u Srbiji

Na pitanje koja područja su inače najugroženija kada su zemljotresi u pitanju u našoj zemlji Mladenović kaže da su to Kopaonik, dolina zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, naviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevo, Mionica i eventualno Svilajnac i Paraćin.

Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

- Kod nas ne može ništa specijalno veliko da se stvori – tvrdi Ana Mladenović.

Ona je istakla i da je centralna Srbija najtrusnije područje.

- Kopaonik je najtrusnije područje kod nas, zatim dolina Zapadne Morave - Kraljevo, Trstenik, Kruševac, planina Rudnik, okolina Valjeva, Svilajnac i Paraćin, znači sam centar Srbije. Trebalo bi da se u građevinskom smislu objekti više osiguravaju na Kopaoniku, ali da li to rade, ne znam - kaže Mladenović.

Beograd nije trusan

Ana Mladenović ističe i da, kada je u pitanju Beograd, sama teritorija prestonice nije trusna.

- Najbliža seizmička područja su Mionica, Lazarevac, Valjevo, to je na nekih stotinak kilometara od Beograda i tu može da se desi zemljotres otprilike ove magnitude kao što je bio u Rumuniji - kaže Mladenović.

Ona je navela i da neke veće štete od zemljotresa u tim područijima ne bi trebalo biti, osim da popadaju knjige sa polica i da se oštete zidovi koji nisu noseći.

- Kod nas zemljotres ne može biti mnogo jak i ne može imati takvo rušilačko dejstvo kao ovaj u Turskoj, gde je katastrofalno. Kod nas neće biti tako i nema razloga da napuštate objekat. Ako krenete napolje, možete se naći na stepeništu koje je strukturano najlabilnije, pa je najbolje da stanete i sačekate da vidite šta se dešava i ako je baš veliko ljuljanje, da izađete - istakla je Mladenović.

Kako su se zemljotresi u Rumuniji odrazili na Srbiju?

Seizmološki zavod Srbije objavio je izveštaj o seriji zemljotresa u Rumuniji u kojem je objasnio i kako su se oni odrazili na područje Srbije. Kako navode, jučerašnji zemljotres od 5, 7 stepeni po Rihteru osetio se u celoj Srbiji.

- Tokom prethodna dva dana, Republički seizmološki zavod Srbije registrovao je Nacionalnom mrežom seizmoloških stanica oko 90 zemljotresa na području zapadne Rumunije, na oko 200 kilometara istočno od Beograda. Najsnažniji zemljotres u ovoj seriji, koja još uvek traje dogodio se juče u 15 časova i 13 minuta, sa Rihterovom magnitudom od 5.6 jedinica - navodi Seizmološki zavod u izveštaju.

Navode da se ovaj zemljotres osetio na celoj teritoriji Srbije, a posebno u njenom istočnom delu.

Zašto podrhtava istočna Srbija

Aparati Seizmološkog zavoda Srbije jutros malo posle 10 časova su ponovo registrovali potres na istoku Srbije, na području grada Bora jačine 1,8 stepeni po Rihteru, ali se ne radi o zemljotresu.

Tlo u Boru i Majdanpeku redovno se trese i to nije situacija samo sada, kada su se dogodili zemljotres u Turskoj i Rumuniji nego uvek.

- Što se tiče Bora i Majdanpeka iz Seizmološkog zavoda kažu da to nije zemljotres, već podrhtavanje tla od miniranja od rudnika, ali da aparati registruju svako pomeranje, ali tek kad se obradi zna se da li je u pitanju zemljotres ili ne - objasnili su za "Blic".

Detaljnim uvidom u listu automatski lociranih zemljotresa, Bor i Majdanpek se svakodnevno tresu, ali uvek su potresi jačine do 2 stepena po Rihteru, koji se praktično i ne osete.

(Espreso / Blic, Jovana Jovanović Kulaš)