JEZIVA SMRT PRVE TRANSRODNE OSOBE U JUGOSLAVIJI: Merlinku su SVI ZNALI, a završila je TRAGIČNO

Vjeran Miladinović rođen je 1958. godine u Zagrebu, a njegova majka Tereza je zbog trudnoće izbačena iz škole.

Jedno vreme živela je u parku, a potom je smeštena u Dom za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe. Kada se rodio, Vjeran je ostao sam da živi u domu, a nekoliko godina kasnije, otac ga je odveo da živi kod babe, a nakon toga ga uzeo kod sebe u Prokuplje.

Najveća prekretnica u životu ovog mladića bilo je preseljenje u Beograd, gde je došao sa očevom porodicom. Tu je naišao na ljude koji su razmišljali isto kao on, počeo je da se šminka, oblači uske farmerke i bavi se prostitucijom.

Godine 1978. su ga izbacili iz kuće, a već naredne godine odlučio je da se transformiše u Merlinku, ali je o sebi nastavio da govori i u muškom i u ženskom rodu.

Tu odluku doneo je kada je imao 31 godinu i prostituisao se uglavnom po Ulici Gavrila principa kod Zelenog venca. Na sebi je uvek imao tesne miniće, visoke štijkle i upadljiv nakit.

Ubrzo počinje da privlači veliki pažnju raznih ljudi, a navodno je i čuveni reditelj Želimir Žilnik bio fasciniran Merlinkom, te je nakon epizoda u filmovima “Beograde, dobro jutro” i “Lijepe žene prolaze kroz grad” dobio i glavnu ulogu u filmu “Du*e od mramora” iz 1995. godine.

– Želimire, vidiš kakva je situacija. Mi smo se nekada plašili da izađemo, jer su nas svi proglašavali ludacima i otkačenima, a danas se ta naša otkačenost i ne primećuje – ispričao je Žilnik jednom prilikom šta mu je Merlinka rekla.

Vjeran 2001. godine piše autobiografiju “Terezin sin” u kojoj iznosi mnoge škakljive detalje iz svog života.

– Napisao sam biografiju koju sam posvetio ženi i kurvi u meni – Merlinki. Posvetio sam je i muškarcu koga sam najviše voleo – Tiboru. Ovekovečio nečovečan i koristoljubiv odnos majke Tereze Strmecki, oca Miladinović Miodraga i brata po ocu Miladinović Nebojše prema meni. Svima ću im lično poslati svoju knjigu sa posvetom punom mržnje i sa željom da svako od njih doživi što težu i ružniju sudbinu. Ovo što sam napisao o njima je moja lična osveta – rekao je u jednom od svojih poslednjih intervjua, preneo je Istorijski zabavnik.

Tada je objavio i da je Merlinka “otišla u penziju”.

– Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana k**va. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Da tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: Nizak moral – visok standard. Porok kome je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje – objasnio je Vjeran.

Pričalo se da je tada zaista promenio svoj način života i svi su imali samo reči hvale za njega.

– Često sam ga sretao, jer sam sa ortacima šetao pse oko njegove preuređene gajbe. Koliko sam zaključio iz urbanih legendi i video svojim očima, Merlinka je živeo u delu Opservatorije koji je preuredio u stan. Ako se to moglo tako nazvati. Pre „krov nad glavom“. Merlinku su svi u kraju gotivili. Imao je dobru dušu. Mnogo je voleo pse. Hranio je sve lutalice po Kališu. Jednom sam pričao sa njim. Bio je u muškom izdanju. Kleso kamen. Nikada ne bi provalio da je trandža. Tek kada progovori. A bio je simpatično smešan u toj svojoj zbunjenosti, čas je o sebi govorio u muškom, čas u ženskom rodu. Stalno je ubacivao rečenice „sestro slatka“. I pričao mi je kako mu je muka od tog vucaranja po ulicama, i tog pasjeg života. Možda je zato toliko i voleo lutalice i vodio računa o njima. Dok je NATO bombardovao Srbadiju, Merlinka je isklesao ogromnu klupu pored svoga krova nad glavom. Šteta što niko od gradskih skotova nije na to obratio pažnju. Bar su ga gotivili svi koji su šetali psa donjim delom Kalemegdana. Merlinku je ubio neki Ciganin, verovatno kres šema. Ko će znati razlog. Šteta, dobar čovek. Nosio je težak krst – napisao je Radovan Nastić, multimedijalni umetnik poznat pod nadimkom Bensedin.

Vjeran Miladinović je ubijen 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića u Krnjači. Prvo je zadavljen, a zatim je zadobio dva snažna udarca zidarskim čekićem u glavu. Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja. Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani Babuš, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi Bejto optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Slučaj se razvlačio, optuženici su prebacivali krivicu jedan na drugog “prisećajući” se novih detalja, uključile su se i njihove porodice koje su im davale alibi… Obojica su u maju 2004. godine oslobođena optužbi usled “nedostatka dokaza”.

Merlinkino ubistvo svakako je jedno od najjezivijih na teritoriji bivše Jugoslavije, ali za taj zločin niko nije odgovarao.

Bonus video:

(Espreso/Objekriv.rs)