ŠTA BI SE DESILO SA ZGRADAMA UKOLIKO BI NAS POGODIO ZEMLJOTRES? Stručnjak za Espreso otkrio kako bi SRBIJA PROŠLA

U zemljotresu koji je pogodio Tursku i Siriju nastradalo je više od 9.000 ljudi, a veliki broj osoba je i dalje pod ruševinama.

Sada su sve oči uprte u spasioce koji pristižu iz svih delova sveta i grčevito se bore kako bi iz ruševina izvukli preživele.

Ovaj razorni zemljotres iza sebe je ostavio katastrofalne posledice, ali i nametnuo pitanje - može li zemljotres takve magnitude zadesiti Srbiju, i ukoliko se može, kakve bi bile posledice?

S obzirom na to da je pojava zemljotresa prirodan proces koji se odvija u zemljivnoj kori i da je geologija Turske slična geologiji Balkana, preventivno treba da budemo spremni i da znamo kako da se ponašamo u slučaju potresa.

Ipak, prema rečima stručnjaka, zemljotres katastrofalnih razmera kao ovaj na anadolijskoj ploča ne bi trebalo da pogodi našu zemlju.

Kako kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović za Espreso, za sada se u Srbiji ne može desiti zemljotres iste jačine kao onaj u Turskoj.

- Istorijski i na osnovu dosadašnjih, a i prema geološkim saznanjima, građi i tektonskom sklopu ovog područja, ne očekuju se tako jaki zemljotresi u Srbiji. Na osnovu statistike, većina bi trebalo da bude najviše do 6 ili 6,5 stepeni po Rihteru. Takvih je bilo, vrlo su retki ali su se događali. Ako to imamo u vidu da je najveća vrednost, onda bi većina zgrada u slučaju potresa, ukoliko su rađene po zakonskoj regulativi, bila bez značajnih oštećenja, navodi profesor Milovanović za Espreso.

Koje građevine u Srbiji bi bile najugroženije u slučaju zemljotresa?

Što je zemljotres bliži površini, to više njegove energije pogađa infrastrukturu i građevine.

Razorni potresi, onaj ranojutarnji magnitude 7,8 i kasniji od 7,5 rušili su zgrade u Turskoj kao da su od papira.

Posledicama jakog potresa prvo je podlegla novogradnja, a iz turskog grada Malatja objavljen je snimak koji prikazuje rušenje novoizgrađene zgrade u pokrajini Kahramanmaras.

S obzirom na to da poslednjih decenija u Srbiji zgrade "niču" kao pečurke i da "divlja gradnja cveta", postavlja se pitanja da li bi takve građevine izdržale jače zemljotrese.

Prilikom gradnje projektanti imaju obavezni minimum koji moraju prema propisima da ispune tako da u tom slučaju problem može biti podcenjenost inteziteta seizmičkog hazarda u seizmički aktivnim područjima.

Ukoliko bi zemljotres jačine do 6 stepeni po Rihteru pogodio Srbiju, kako navodi profesor Milovanović, trebalo bi da većina zgrada izdrži potres bez nekih značajnijih oštećenja.

Ipak, u zavisnosti od građevinskog materijala koji je upotrebljen prilikom gradnje pojedini objekti bi bili ugroženiji.

- Za svaku gradnju postoji zvanični dokument koji je izdao Seizmološki zavod i njega se treba pridržavati. Napravljena je reonizacija prostora naše zemlje, pa čak i Beograda. Na osnovu toga se u svakom delu moraju preduzeti odgovarajuće mere zaštite, odnosno odgovorajući način gradnje. Naši objekti nisu predviđeni za tako velike zemljotrese, ali jesu do oko 7 stepeni po Rihteru. To je i radi sigurnosti. Dakle, usled zemljotresa kod nas objekti bi trebalo da izdrže. Da li će oni da izdrže, naravno, zavisi od savesti i odgovornosti. Verujem da su ljudi dovoljno odgovorni. Trebalo bi da većina novih zgrada izdrži (zemljotres), naravno i većina starijih građevina, rekao je naš sagovornik i dodao koji objekti bi bili najugroženiji u slučaju jačeg zemljotresa:

- To su one zgrade koje nemaju armaturu ili su rađene sa blokovima, ciglom, malterom i betonom. Dakle, sve one stare kuće koje su najlakše i najpodložnije jer su najstarije. Sve to zavisi od još mnogo faktora i od jačine zemljotresa. Zavisi i od toga u kom delu bi njih talas zemljotresa zahvatio. Ukoliko objekti "ulete" u pik, onda i daleko jače građevine pucaju, objasnio je profesor Milovanović i dodao da je najbolji primer toga Japan gde su građevine pravljene da izdrže potres do 9 stepeni po Rihteru, ali su tokom razornog zemljotresa i one devastirane kao i putevi.

Mogu li se zemljotresi predvideti i da li je Balkan trusno područje?

Na Balkanu postoji stalni rizik od zemljotresa zbog jadranske i dinaridske ploče, a najtrusnija područja u Srbiji su Centralna Srbija i Šumadija, okolina Kraljeva i okolina Kopaonika

Profesor kaže da se zemljotresi nažalost ne mogu predvideti i da se Srbija nalazi u prostoru koji je potencijalno u drugoj zoni. Naš prostor jeste i biće više zahvaćen zemljotresima u odnosu na Nemačku, Austriju, Poljsku i neke druge evropske zemlje.

- Nalazimo se u Alpsko-himalajskom pojasu koji je nekada bio vrlo aktivan. Sada su to "stare rane" koje su zalečene, ali to je prostor u kom može da se oslobodi velika količina energije i u trenucima ako se to dogodi ona će prvo da se manifestuje u tom delu tih starih prostora, odnosno starih, velikih reversnih dislokacija koje markiraju granice ploča koje su se zatvorile krajem doba krede, pojasnio je profesor Dragan Milovanović za Espreso.

(Espreso)