"KAFA JE OTROV KOJI LJUDI DOBROVOLJNO UNOSE": Dr Borović otkrio kako omiljeni napitak RAZARA ORGANIZAM

Jedan od omiljenih napitaka koji je neizostavan deo jutarnjih rituala, jeste kafa. Zbog osnovnog sastojka koji kafa sadrži, odnosno kofeina često se nalazi na meti istraživanja, zbog jakog dejstva koje ima na organizam.

Kafa može biti odličan stimulans ukoliko se pravilno konzumira. Dok je dr Perišić otkrio kako pravilno treba kozumirati ovaj napitak, primarijus dr Petar Borović za Mondo portal je otkrio koliko je kafa zapravo zdrava i da li je bezazlena.

"Ljudi koji uživaju u kafi, zapravo uživaju u kofeinu, koji je otrovna biljna baza i svrstava se u droge. Koliko je kofein štetan i nekoristan, jasno je kad uzmete u obzir da je na skali 'težine' odvikavanja na petom mestu, posle heroina, nikotina, kokaina i alkohola", objašnjava dr Borovic za Mondo.

Kafa takođe može biti uzročnih osteoporoze, te je potrebno povesti računa u kojim količinama se konzumira.

"Kofein u organizmu ostaje između 68 i 72 sata, a on onemogućava korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz hrane. "Kosti se stalno obnavljaju, jer imaju dve vrste ćelija, jedne razgrađuju, a druge formiraju nove strukture koštanog tkiva. Tako se kosti neprekidno prilagođavaju opterećenju i naporima. Pošto kafa blokira preuzimanje kalcijuma iz namirnica, nove strukture koje se stvaraju su lošeg kvaliteta i gustina kostiju opada. Žene to osete tek kad uđu u menopauzu, pošto se tada i fiziološki gubi kalcijum, a ako su rezerve već male, stvar je još gora. Tako i kafa doprinosti statistici koja kaže da danas svaka treća žena i svaki sedmi muškarac imaju osteoporozu."

Da li je onda kafa bez kofeina manje zlo, bar za one koji ne mogu da je se odreknu?

"U zrnima kafe, pored kofeina, nalazi se više od 800 isparljivih sastojaka, to je prvo. A drugo, kafa bez kofeina ne postoji. Moguće je samo smanjiti udeo kofeina u kafi... Ali, da bi se smanjio sadržaj kofeina, kafa se obrađuje na različite načine. Jedna od metoda je da se, recimo, zrno uroni u kiselinu. Time se smanjuje procenat kofeina, ali time kafa postaje kisela i mnogo češće izaziva gastritis", priča dr Borović, vedro nam i ubedljivo ubijajući poslednju nadu...

"Kafa je, dakle, sama po sebi otrov koji ljudi dobrovoljno unose. Ali, ona i pojačava žudnju za drugim otrovima, što dokazuje ponašanje pušača. Je l' vi poznajete pušača koji ne pije kafu, i koji uz kafu neće zapaliti ne jednu, nego vrlo često i dve cigarete, jer jedno bez drugog ne ide?"

Istini za volju, ne možemo da se setimo nikoga ko generalno puši, a ne zapali uz kafu...

Pokušaćemo da izvučemo poslednjeg "keca iz rukava".

Prva jutarnja šolja kafe nas razbudi i popravlja nam raspoloženje?

Dr Borović nas uz osmeh oslobađa i te poslednje iluzije:

"Kofein posle prvog gutljaja, kao i sve ostale droge, stiže do glavnog centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi, i podiže nivo beta endorfina, prirodnog "opijata", hormona koji izaziva osećaj prijatnosti. Istovremeno, kafa utiče i na nadbubrežne žlezde koje pojačano luče hormone stresa. Zbog endorfina, organizam nema načina da oseti da je u krvotok upravo grunuo hormon stresa, ali se zbog tog prikrivenog stresa razbuđuje, i mi imamo utisak da smo odjednom bolje raspoloženi, budni i puni energije."

(Espreso/Mondo)