LAVROV TVRDI DA OVA EVROPSKA ZEMLJA MOŽE POSTATI "NOVA UKRAJINA": Njegove reči NISU NAIVNE!

Dok u Ukrajini vode osvajački rat, Kremlj preti i drugim susednim zemljama. Naime, na pitanje jednog od vodećih ratnohuškačkih novinara Dmitrija Kiseljova, koja bi zemlja bivšeg SSSR „mogla da postane novi antiruski centar“, Putinov prvi diplomata i jedan od vodećih kremaljskih jastrebova, Sergej Lavrov, kratko je rekao – Moldavija.

Prema rečima Lavrova, „Moldavija može postati sledeća Ukrajina“. Doduše, optužio je Zapad koji, prema njegovim rečima, „huška Moldaviju protiv Rusije i namerava da ona igra ulogu u projektu protiv Rusije“. Lavrov je naveo da tendencija aktuelnih moldavskih vlasti „da zemlju uvedu u EU i NATO svedoči o njihovoj antiruskoj politici“, prenosi Jutarnji list.

Inače, Moldavija je odmah nakon agresije Rusije na Ukrajinu zatražila prijem u EU, a u junu 2022. godine, zajedno sa Ukrajinom, dobila je status kandidata, ali nije ni tražila ni najavljivala prijem u NATO, tim pre što bi to zahtevalo izmene ustava prema kome je Moldavija vojno neutralna zemlja. Lavrov je direktno napao predsednicu Moldavije Maju Sandu, za koju kaže da „gura Moldaviju u NATO“, da je „rumunska državljanka“ i „sprema ujedinjenje sa Rumunijom“. (Podsetimo se da je SSSR 1940. anektirao Moldaviju, koja je bila deo Rumunije).

U Kišinjevu su takve reči Putinovog ministra spoljnih poslova shvatili kao otvorenu pretnju i veruju da bi oni mogli da postanu nova meta u Putinovim ratnim planovima za proširenje Rusije.

Portparol moldavskog Ministarstva spoljnih poslova Danijel Voda kaže da je reč o „ozbiljnim pretećim porukama ruske diplomatije“ i da moldavsko stanovništvo i vlasti imaju pravo na sopstvene strateške odluke i prioritete, a članstvo u EU je jedna od njih.

„Odlučno odbacujemo izjave ruskog ministra spoljnih poslova koje ne odgovaraju stvarnom stanju stvari i deo su preteće retorike ruske diplomatije. Želimo da podsetimo rusku stranu da je Moldavija izabrala put ka EU, a to podržavaju građani i želimo da Rusija poštuje ovakav stav građana Moldavije“, ističe Danijel Voda.

Međutim, prema poslednjim istraživanjima, većina građana je za članstvo u EU, ali nije za ulazak u NATO. Podsetimo, na teritoriji Moldavije od početka 90-ih godina 20. veka postoji proruska paradržavna formacija Pridnjestrovlje. U planovima tzv specijalne vojne operacije u Ukrajini jasno je naznačeno „ujedinjenje sa Pridnjestrovljem“, gde se nalazi kontigent ruske vojske

Ministar spoljnih poslova fantomskog Pridnjestrovlja Vitalij Ignjatijev rekao je da je „krajnji cilj pripajanje Rusiji“. U Moskvi su odlučili da ugroze Moldaviju, koju smatraju svojom zonom uticaja, pa njeno okretanje Zapadu vide kao bezbednosnu pretnju Rusiji, iako se sa njom ne graniče.

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, sa jakim proruskim uticajem, ali su sada na vlast došle prozapadne opcije na čelu sa predsednicom Majom Sandu, koja želi da okrene zemlju ka Briselu. Moldavija traži od Zapada da joj pomogne u naoružanju, pogotovo što je moldavska vojska jedna od najslabije naoružanih i opremljenih u Evropi.

Prema pisanju moldavskih medija, Sandu je zatražila protivvazdušne sisteme, a SAD su odobrile paket pomoći za odbranu od 40 miliona dolara. Pored toga, u septembru 2022. Sandu se sastalasa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, a Moldavija je po prvi put učestvovala na samitu NATO-a.

Ministar spoljnih poslova Niku Popesku boravio je u Bukureštu u decembru 2022. na sastanku NATO-a, što je izazvalo gnev i pretnje Moskve. U posetu Kišinjevu dolazi i zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Geoan, ali neće biti razgovora o članstvu, već o pomoći Moldaviji, posebno zbog sve većih vojnih kretanja u Pridnjestrovlju (mobilizacija tamošnjih snaga), ali takođe pretnji koje dolaze iz Moskve da postanu „legitimna meta”.

Moskovska Nezavisimaja gazeta, pak, navodi da bi Moldavija, zbog svoje prozapadne politike, mogla da završi na listi neprijateljskih država. Maja Sandu kaže da Moldavija mora da radi na sopstvenoj bezbednosti i da Moskva preko svojih moldavskih trbuhozboraca podmeće „tezu“ da je „najbolja odbrana neulaganje u odbranu“, kako se ne bi provocirala Rusija. Proruske opcije neprestano pokušavaju da izazovu političku krizu u zemlji kako bi izazvale nove izbore.

Lavrov je krajem prošle godine rekao da Moldavija treba da brine za svoju budućnost ako uđe u NATO, što, po njemu „sigurno ne bi doprinelo bezbednosti Moldavije“, piše "Jutarnji list".

Novi šef moldavske obaveštajne službe SIS (Serviciul de Informationi si Securitate), Aleksandru Musteata, nedavno je u intervjuu za TVR Moldova rekao da „Rusija planira upad na teritoriju Moldavije kako bi pripojila Pridnjestrovski region“ i da za to postoji nekoliko scenarija. On smatra da bi Rusija to mogla da pokuša tokom najavljene nove prolećne ofanzive na istoku Ukrajine i da Rusi nisu odustali od osvajanja Odese, što bi onda značilo da bi mogli da izbiju na granicu sa Moldavijom.

(Espreso/Blic/Jutarnji list)