SESTRE NIKOLIĆ SE IZ PRESTONICE VRATILE U SELO NA GOLIJI: Dočekalo ih svega 6 stanovnika, a samo OVO im NEDOSTAJE!

Nostalgija za rodnim krajem bila je jača od blagodeti velikih gradova, pa su tako sestre Nikolić odlučile da se vrate lepotama Golije.

Na obroncima planine Golija, u Kulizinom selu, godinama unazad gase se svetla u domaćinstvima, koja ostaju prazna i napuštena. Tek njih šestoro ostalo je na kućnom pragu, a onda su se iz velegrada, potpuno neočekivano, vratile tri sestre Nikolić.

Stanojla i Pavlina dobar deo života provele su u Beogradu dok je Svetlana neko vreme živele u Gornjem Milanovcu.

Sada, kada su u penziji, vratile su se svojim korenima spremne da se suoče sa svim surovostima koje donosi zima na planini i život bez prodavnice, pošte, lekara, kafane...

- Uvek me vuklo da dođem u rodni kraj. Dok sam bila tamo, stalno sam razmišljala kad odem u penziju da se vratim. Pre je bilo puno selo, imali smo i zadrugu gde smo prodavali razne plodove. Imali smo poštu. Sad nema ništa - kaže Pavlina.

Nedostaje im kafanica

Sestre Nikolić planiraju da kupe nešto živine za sopstvene potrebe, poseju voće i povrće i vrate život domaćinstvu u kome su rođene.

- Sama priroda, čist vazduh, voda, to nas vuče da živimo ovde. Teško je kad je veliki sneg, a kad je ovako nije opasno. U Ivanjicu idemo po namirnice jer ovde nema prodavnica -dodaje Svetlana.

Nadaju se da će najavljeni razvoj Golije u sela dovesti više mladih ljudi.

- Ovo je stvarno najlepši deo Srbije. Samo da ima neka prodavnica, kafanica i hotel, mnogo bi naroda došlo ovamo - kaže Stanojla.

Dodaju da im nekad bude malo dosadno kad je loše vreme, pa dan provedu gledajući televiziju.

Podsetimo, već godinama i Mara i Milun Aprcović potpuno sami žive na 1.500 metara nadmorske visine na Katun Ravnom, koje pripada opštini Plužine.

(Espreso / Blic)