MAMIĆ: Svi koji me nisu slušali - nisu dobro prošli! Napravio sam ORUŽANU PLJAČKU Sitija, nema toga ko se ne ugradi

Zdravko Mamić, nekadašnji alfa i omega Dinamo Zagreba, danas je begunac od hrvatskog pravosuđa i živi u Hercegovini. Proteklih nedelja o Mamiću se piše zbog borbi frakcija u Dinamu, ali i nove devojke o kojoj smo već pisali.

Mamić je za Mozzart Sport dao veliki intervju i prenosimo delove razgovora. Konstatovano je da pojedini fidbaleri nisu ostvarili karijere kakve su im predviđane kada ih je Mamić prodao. Bar ne kao većina.

- Svi oni koji me nisu slušali - nisu dobro prošli. To je čitav paket. Psihologija, razvoj, individualni treninzi, prehrana, vitaminizacija, učenje kako se sedi, razmišlja. Ja sam imao ceo aparat ljudi iza sebe, bio sam bolje pripremljen od Zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka zajedno. Govorim o vremenu kada sam počeo da se bavim menadžerstvom 1999. godine. Sve te stručnjake sam ja imao na raspolaganju u agenciji. Imao sam 100 igrača u agenciji, već 2001. godine sam prodao Boška Balabana za 40.000.000 maraka. Bio je transfer 20.000.000 plus plata isto toliko. U sekundi mi je došlo na račun u švajcarskoj banci deset miliona evra. I onda ja ovakav, ja kreten, sve sam te igrače uneo u Dinamo i sav taj novac sam uneo u Dinamo. To je bio klub u raspadu, oni nisu mogli da od poslovne banke dobiju jedan jedini evro. Bio sam lud za Dinamom, nas trojica braće smo tu igrali. Dinamo mi je bio iznad života. To je bilo 2001. godine, uneo sam 12.000.000 evra u klub. Beskamatno sam im pozajmio, bez garancije, bez drugih uslova. Naravno, kada bismo dobili kredite od banaka koja sam ja iskreirao, onda bih zadužio celu porodicu. Tata, mama, deda, pradeda, bivša žena, sadašnja žena... Svi su mi davali imovinu za kolaterale koje je koristio Dinamo.

- Ovo je nebeska nepravda šta su meni uradili u Dinamu i Zagrebu. To je bio klub u stečaju, digao sam ga iz pepela. Nije to ovaj današnji Dinamo, sad dolaziš u najlepšu priču. Mi smo bili 700 metara ispod zemlje, sve sam ja to izmenadžerisao vlastitim resursima. Dinamo se raspao, bez ijednog igrača... Tada smo došli predsednik Barišić i ja, on je bio veliki privrednik u Simensu, a ja jedan ludak i entuzijasta. I počeli smo da gradimo klub. I kada sam sagradio monstruma, koji pobeđuje i osvaja trofeje, sada kada je 29. klub u Evropi, potpuno nam je normalno da igramo Ligu šampiona ili Ligu Evrope, napravili smo posledično vicešampiona i treću reprezentaciju sveta... Dobio sam kao vođa cele te priče da sam prognan, da mi je montiran sudski proces. I svi to znaju u Hrvatskoj i niko se za mene ne bori. Izdat sam kao zadnje smeće - kaže Mamić.

Dobio je zatim pitanje za šta je tačno osuđen.

- To je naučna fantastika. Oni mene ne terete za utaju poreza, ja bih rezao ruke onom ko ne plaća porez. Oni meni nisu natovarili pranje novca. Oni tvrde da su provizije koje su naplaćene u slučaju prodaje Modrića, Ćorluke i Eduarda fiktivan posao. I da je iz Dinama neopravdano iznesen novac. A kako ja da vam to opišem... Evo 2007. godine mi smo u Kapfenbergu na pripremama, Ćorluka neće da igra, da trenira. Hoće da ide u Dortmund za dva miliona evra. On i njegov otac. Mi to znamo, ali mu ne možemo ništa. Hoće da nas stavi pod pritisak, to igrači rade. Onda se igra poker, ko prvi popusti. Mene zove Slaven Bilić iz Londona: ’Zdravko, slušaj me, hoće da te vidi moj prijatelj Džerom Anderson. On je jedan od najpoznatijih agenata na svetu, doveo je tajlandskog premijera Šinavatru koji je kupio Siti’. Posle mu je Šinavatra dao sto miliona evra da dovede trenere i igrače. Onda Anderson dolazi do mene, ja uzimam privatni avion gde me on pita da li imam desnog beka. Upalila mi se lampica, kažem da je Ćorluka i bek, i štoper, i zadnji vezni. Na kraju je to manje važno. Mi se dogovorimo, onda odlazimo na stadion Mančester Sitija, odakle ja zovem Ćorluku. Pitam ga: ’Čarli, je l’ bi išao u Englesku’. On mi odgovara: ’Šefe, zajebavaš me’. Kažem mu da pozove oca, da sednu na privatni avion i da ih čekam u Londonu. I tako je bilo. Mi na kraju u Mančester Sitiju, prazan klub osim direktora Mekintoša. On je danas direktor Fulama. I sada Anderson diktira Mekintošu uslove, tu su pored mene sin Mario i brat Zoran. Dakle, transfer 13.500.000 evra, za igrača ugovor na pet godina od 20.000.000 evra. I ti vidiš kod tog Mekintoša da mu seva krv u očima, da traži tvrd predmet kako će nas sve opaliti u glavu, jer pljačkamo klub. On rezonuje: ’Who is fucking Ćorluka?’ Frajer odigrao u životu 40 utakmica u nekoj Hrvatskoj, a 35.000.000 evra ode u sekundi. Ali ne sme ništa da kaže... Ugovor je na stolu i da vas sad nasmejem. Ćorlukin otac Jozo kaže: ’Ja ovo neću da potpišem’. Traži da mu se prevede na hrvatski. Kada sam ja skočio dva metra od zemlje, rekao sam Čarliju na terasi da ima tačno 15 sekundi da potpiše ugovor. On mi je rekao: ’Ma naravno, šefe’. Znači, napravio sam oružanu pljačku Mančester Sitija u korist Dinama i sada to imam na sudu. Jer je isplaćeno 10 posto od tog transfera kao menadžerska provizija. Oni kažu da je to fiktivni posao. Čarli jeste posle postao svetski igrač, pokazao da je za najbolje klubove, ali u tom momentu on nije bio za Surdulicu, da mi ne zamere tamo.

To je legalna provizija, ali...

- Pa naravno da je legalna, platio je Mančester Siti 10 posto i Dinamo 10 posto. To su podelili Anderson i moj sin...

Da li je to bio sukob interesa da njegov sin Mario radi na tim transferima?

- Mogu vam nešto reći... Teoretski da se ne lažemo, to je moralno upitno da neko postavi sina da radi kao posrednik. Ali nijedan trener na svetu, direktor, predsednik... Takav ne postoji na svetu gde neki član porodice nije uključen u biznis. Posebno tamo gde su velike pare. Nema posla od 10, 20 ili 30.000.000 evra na svetu gde on sebe nije ugradio. Mislite da neko razmišlja drugačije? Evo ti si pametan, spojio si dva predsednika i daće ti deset posto. Ne, frajeru. Centriraće svog advokata, agenta i reći da možeš sa njim da radiš. Tu nema slučaja. Bitno je da je posao zakonski napravljen. Dinamo je u poslednjih 20 godina moja vladavine napravio 2.000 dolazaka i odlazaka igrača. Zašto je 1.950 u kojima nije učestvovao moj sin legalno i niko ih ne preispituje, a samo su upitni ovi gde je moj sin uključen. Ma ljudi su uzimali... Da ne kažem sad. Ja sam mogao da napravim da od Modrića u klub uđe dva miliona evra, a da meni dođe 20.000.000. Niko me nije mogao iskontrolisati, kao što ne može nijednog predsednika na svetu.

Upoređuje Mamić situaciju u Dinamu i sa beogradskim večitim rivalima:

- Pazite, da ne pričam sad o Dinamu samo. I ovi iz Zvezde su Koperfildi. I ovi iz Partizana. Teško je izgenerisati toliki novac. Vi na početku morate da donesete u bilo kom preduzeću studiju izvodljivosti. Onda kažete imate prihode na ulaznicama, događajima, suvenirima, TV pravima... A sa čime startuju Zvezda, Partizan ili Dinamo? Startujemo sa pet odsto prihoda, ostalih 95 posto je u magli. Da li ćeš da stvoriš igrača, da li ćeš da ga prodaš, da li ćeš da napraviš rezultat? Sve je varijabila. Najveći ludaci su u svetu sporta. Da nema ludaka kao što je Mamić, ili ludak kao što je Terzić, ili neki drugi ljudi da njemu sada ne podilazim. Da nema Dragana Džajića, mog uzora, ili ovih što su bili u Partizanu... Kako bi to sve izgledalo? Bilo je tu devijacija, nisam ja njihov advokat. Ali za Dinamo tvrdim da je najpošteniji klub, kao i za sebe. Ja u životu nisam dobio opomenu da nešto platim. Kada dobijem kaznu za brzu vožnju, odmah platim. Mom mozgu je nepoznato da neko neće da plati porez. Meni su morali da izmisle.

(Espreso)