AKO PRIMETITE OVO NA RASOLU, NIKAKO NEMOJTE DA GA KONZUMIRATE: To je znak da se POKVARIO

U Srbiji krajem avgusta već počinje da se priprema zimnica. Sastavni deo nje jesu ajvar, kisele salate i naravno kiseli kupus.

Nema ko mu može odoleti, a ono šro je još dobro, rasol koji se dobija iz kiselog kupuisa je veoma zdrav.

Recept će vam otkriti tajnu pripreme.

Za dobijanje dobrog kiselog kupusa sledeće komponente treba da budu u optimalnom skladu. To su: zapremina bureta koje na dnu treba da ima česmu za pretakanje rasola; količine kupusa, vode i soli; temperaturni režim u toku procesa kiseljenja; pravilan režim pretakanja.

Sa dovoljnom garancijom da će proces biti uspešan preporučuju se sledeće proporcije.

Za bure date zapremine u litrima, pripremi se kupus čija je težina u kilogramima brojno jednaka polovini zapremine bureta u litrima. Tako napunjeno bure primiće za oko 10% više vode od polovine zapremine praznog bureta. Količina soli u kilogramima treba da bude jednaka 4% od količine vode izražene u litrima, kojom se bure naliva do vrha bureta. (Primer: bure 30 litara, kupus 15 kilograma, voda 16 litara, so 650 grama). Bure se postavi u delu stana u kojem se može sa sigurnošću očekivati temperatura od 15-20 stepeni u toku 30 dana od početka kiseljenja. Ovih prvih mesec dana je najvažniji period kiseljenja i zahteva najveću pažnju.

U prvoj nedelji novembra kupi se 60 kg kupusa

Kupus treba da bude čvrst sa tesno složenim listovima roze boje. Sa glavica kupusa odstrane se oštećeni spoljni listovi ako ih ima. Posle toga u korenu u sredini donjeg dela glavice naprave se dva dublja zareza u obliku krsta dubine oko 2 cm. Sada se pristupa slaganju glavica u bure. Glavice se što je moguće snažnije guraju jedna uz drugu i pri tome se biraju komadi prikladne veličine kako bi se ostvarilo najgušće pakovanje.

U šupljine koje se pojavljuju izmedju glavica mogu se ubacivati rasećene polovine i čak četvrtine glavica. Ovi komadi će se prvi ukiseliti i odmah biti korišćeni za izradu salate. Kod slaganja prvog reda po dnu bureta voditi računa da ulaz u česmu ostane u sredini izmedju dve glavice. Ako se to ne uradi, u kasnijem periodu ulaz se zapuši i nastaju problemi kod pretakanja. Na opisani način poslagati sve glavice do vrha bureta.

Sada se pristupa punjenju bureta slanom vodom

Odabere se jedna veća posuda, na primćer od 5 litara. Ulije se u posudu 5 litara tople vode i u nju sipa 200 grama kuhinjske soli. Voda se meša da se so potpuno rastopi. Dobija se 4% rastvor soli. Ako je posuda manje zapremine, količinu soli izračunati prema količini vode. Kada se so rastopi uliti vodu iz posude u bure.

Ovaj postupak ponavljati sve dok se bure ne napuni slanom vodom. U bure od 120 litara sa 60 kg kupusa uliće se oko 65 litara vode što zahteva 2,6 kg soli. Ne slušajte ničiji savet da celokupnu količinu soli odjednom sručite u bure koje je već napunjeno vodom. Ovo nije dobro, jer se ni na koji način ne može više dobiti ujednačena slanost vode, što je od najveće važnosti za dalji proces kiseljenja.

Pored ukusa kiselog kupusa, koji je najpresudniji, da li je kiseljenje bilo uspešno ili ne, važan znak da je sve u redu je da rasol skoro do kraja korisćenja ostane bistar. Ne smeju se pojaviti ni slojevi zgusnute bele pene po površini, koja liči na buđ.

Kupus je lakši od vode pa zato pliva i iskače iznad površine vode. Zato je potrebno da kupus bude pritisnut i da stalno bude pod vodom. Onaj ko priprema kisjeli kups treba da se doseti kako to da uradi. U početku je dovoljno da se dve letvice ukrste i uglave uz ugao bureta.

Sada nastaje period urednog pretakanja

Pretakanje je postupak kojim se voda koja istekne sa dna kroz česmu vrati u bure. Najprostiji način je da se posuda po posuda vode, koja istekne kroz česmu vrati u bure. Drugi način je da se do dna bureta uroni crevo i ustima isisa voda, koja će se sa dna ulivati u posudu koju treba postaviti ispod gornjeg nivoa vode. Ovo crevo može da stoji stalno u buretu dok traje potreba za pretakanjem.

Važno je da to crevo na svom kraju, koji dopire do dna bureta, ima nastavak od plastike sa rupicama u koje neće ulaziti komadi kupusa, koji bi mogli da zapuše crevo i onemoguće protok vode. I treći najelegantniji je da se konstruiše električna pumpa od neke stare pumpe za vodu iz mašine za pranje veša. Pogodnim spajanjem ove pumpe sa česmom na dnu i gornjom površinom bureta pretakanje teče automatski.

U toku jednog pretakanja treba izmešati bar polovinu ukupne vode. Prvih 15 dana pretakati svakog dana. Drugih 15 dana to se moze smanjiti na jednom u dva dana. U periodu pretakanja vazdušni prostori izmedju listova kupusa puniće se vodom pa će nivo vode u buretu opadati. Ovu vodu treba odmah nadoknađivati ulivanjem odgovarajuće količine vode da sav kupus bude pokriven vodom.

I ova dodatna voda treba da bude posoljena u istom procentu. Kada se ovaj početni period pretakanja završi, bure se moze izneti na terasu. Jedini način da se to uradi je da se rasol istoči. Tako olakšano bure dvije osobe lako mogu da ga prenesu na novo mesto. Posle toga rasol se vrati u bure. Sa pretakanjem treba nastaviti sada u dužim razmacima. Narednih mesec dana jednom nedeljno, a potom svake druge nedelje.

(Espreso/Stvar ukusa)