DECA SUTRA MORAJU DA ISPOŠTUJU OBIČAJ: Veruje se da će samo tako NAPREDOVATI tokom cele GODINE

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom Savi, koje sve škole obeležavaju kao školsku slavu.

Pravoslavni vernici, ali i svi đaci koji pohađaju srpske škole sutra obeležavaju praznik posvećen najvećem srpskom svetitelju, Svetom Savi. On je bio prvi srpski arhiepiskop i jedan od navećih osnivača srpskih škola imanastira.

Sveti Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srpskoj.

Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je kroz to srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od svih Balkanaca.

Sutra se ne nosi crveno

Postoji narodno verovanje da na Svetog Savu ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove.

Sveti Sava u narodu nije bio predstavljen samo kao svetac dobre naravi, već kao veliki dobročinitelj. On je darovao ljudima mnoga znanja i veštine, mnoga materijalna i duhovna dobra. Po nekim predanjima, veruje se da je Sveti Sava još uvek živ i da boravi među Srbima. U društvu Boga ili nekog drugog sveca, on putuje s kraja na kraj zemlje i ljudima deli pravdu.

Pravda Svetog Save nije uvek onakva kakava se očekuje od jednog hrišćanskog sveca. U njega su, ponekad učitavane i mračne strane raznih htonskih paganskih božanstava. Dešava se da on ne kažnjava prestupnike, već da ih nagrađuje, a da smerne ljude kažnjava. U jednoj od legendi, Sveti Sava je bacio prokletstvo na čitavo selo. Naime, prokleo je seljane da nemaju svoj dom, već da se potucaju po tuđim kućama proseći hleba samo zato što jedan čovek iz tog sela nije hteo da mu udeli hleb.

Veliko spremanje kuće

Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da danas žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi i veliko spremanje.

Tradicija o Svetome Savi često je bila vezana za i za konkretna mesta i objekte. Postoji veliki broj lokaliteta koji nose ime ovog svetitelja: Savin izvor, Savina voda. Govorilo se da je Sveti Sava na tim mestima prekrstio kamen svojim štapom i da je iz njega potekla voda. Ti izvori su najčešće lekoviti.

Narodno verovanje kaže da ako na dan Svetog Save zagrmi u državi će se desiti važni i prelomni događaji, ili će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi “Početak bune na dahije”.

Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

(Espreso/Magazin Novosti)