DIJABATE U BEOGRADU KAO KOD KUĆE: Nisam najbrži ni u Partizanu! Srbija je jaka, štoper bez kose BIJE K'O POLICAJAC!

Fudbaleri Partizana se nalaze na pripremama za prolećni deo sezone u turskom Beleku gde je najzanimljiviji novinarima Fuseni Dijabate koji je odličnim partijama od dolaska u Beograd kupio navijače crno-belih.

U opširnom razgovoru sa srpskim izveštačima, brzonogi fudbaler je otkrio da se u Srbiji oseća kao u svojoj zemlji i da želi tu da ostane i nakon isteka trogodišnjeg ugovora u Humskoj (jul 2025. godine).

Bio je spreman i za šalu kroz teme koje su se ticale njegove brzine, a otkrio je i da mu odmorni prsti na nogama predstavljaju ključ za toliko ubrzanje, pa je stoga izmamio i brojne osmehe predstavnika medija.

Za početak razgovora krenuo je priču u aktuelnim pripremama, koje su njemu bez sumnje najteže u dosadašnjoj karijeri.

- Osećamo se veoma dobro, iako mnogo radimo. Malo sam umoran, ali pripreme teku u pravom smeru. Dobar je hotel, dobri su tereni, odlična je atmosfera. Sve je super i srećan sam zbog toga - rekao je Dijabate za početak razgovora u luksuznom hotelu Suenjo.

U Beogradu se potpuno odomaćio, zajedno sa svojom porodicom.

- Da, naravno. Kao što je poznato, moja mama je ovde sa mnom, kao i moj brat, koji ide u školu u Beogradu. Sada pada sneg u Srbiji, ne kao u Francuskoj, ali moj brat ga obožava i veoma mu je lepo u Srbiji. Osećamo se u Beogradu kao kod kuće.

U Francuskoj je stasavao u Renu gde je imao mnogo problema o kojima smo već pisali. Zatim je igrao za Gengan i Ažaksio. Lester ga je na zimu 2018. godine platio 2.000.000 evra, a kasnije je igrao i za Amijen, Sivas, Trabzon, Geztepe i Giresun. Ipak, poručuje da mu nigde nije bilo zahtevno kao sada u Superligi Srbije.

- Srpski fudbal je dosta težak, jer se igra dosta snažno. Takođe, ponekad i tereni na kojima igramo nisu dobri kao naš, pa je i to još jedna otežavajuća okolnost. U Francuskoj i Engleskoj dosta više pažnje se daje taktici, u Turskoj je slično kao u Srbiji, ali mislim da je ovde najteže igrati.

S obzrom da mu engleski jezik ne ide baš najbolje, olakšavajuću okolnost prilikom adaptacije u Partizanu predstavljalo je to što mu se u klubu nalazi sunarodnik Hamidu Traore.

- Mislim da je bolje po mene što je Traore tu, pošto možemo da razgovaramo na francuskom jeziku. Kad sam na Teleoptiku nemam s kim da razgovaram, osim sa njim, jer slabo znam engleski, a ni srpski igrači ga mnogo ne pričaju. Za moju adaptaciju je dobro što je i on tu.

Takva brzina driblinga i promene pravca nije dugo viđena u srpskom fudbalu, ali Dijabate smatra da nije najbrži, ne samo u domaćem šampionatu, već ni u Partizanu. Takođe hvali i kvalitet ostalih srpskih igrača.

- Lutovac je brži od mene. U Srbiji ima dosta dobrih fudbalera, pogotovo u najboljim klubovima. Videli ste Uroševića i kakav je gol postigao protiv TSC-a, a tu su i Vujačić, Marković... Ima dosta dobrih igrača u Srbiji, nisam to znao ranije, ali sam se sada uverio. Takođe, u reprezentaciji ima kvalitetnih fudbalera poput Milinković Savića, a volim i Aleksandra Mitrovića. Tu je i štoper bez kose, koji liči na policajca, Strahinja Pavlović! Kada sam ga video na SP, rekao sam 'vau'. Baš bije kao policajac, a-ha-ha - izazvao je osmeh prisutnih oko sebe Fuseni Dijabate.

U odličnom raspoloženju je nastavio da priča o svojoj brzini, koju uporno svi ističu, ali kaže da nije oduvek bilo tako.

- Ljudi mi govore da sam veoma brz, ali ne znaju da sam bio veoma spor kad sam bio mlađi. Bio sam sporiji čak i od Natha, a-ha-ha.

(Espreso)