LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ JE OVO STAVLJAO NA GRUDI ZBOG ZDRAVLJA: Tvrdi da ga je neobična stvar IZLEČILA I DA JE KAO NOV

Omiljeni pesnik često pretera u šetnji pa se posle ljuti na sebe, ukućanima je „lak na jelu“ i ne bira mnogo, za njegovu formu i duh najzaslužnije su knjige, a nedavno je objavio fotografiju kako „delje“ koru divlje kruške, uz komentar: „Ovako su moj otac Mihailo, i njegov otac pre njega, sređivali holesterol, spuštali šećer i pobeđivali razne bolesti…“

Ršum je sinonim za džumbus, po kome je zaista porodica junaka priče dobila prezime. A najpoznatiji Ršumović, Ljubivoje, Ljuba, jedan je od najvećih heroja ne samo detinjstva niza generacija, već i pravi živi spomenik lepoti govora, pisanoj reči o onome što čini život, koji još uvek hoda, stvara, mašta, gradi. I nema nameru da prestane sa džumbusom lepih, pozitivnih emocija spakovanih u knjige, na svoju i našu sreću.

Uloga jedne upale pluća i kozjeg loja u pesništvu srpskom

Sve što je mogao u smislu pravih vrednosti poneo je iz svog Ljubiša, sa bajkovitog Zlatibora. A samo neko ko je zadojen čistotom zlatiborskog seljaka, Ršuma može potpuno da razume. I oseća kao rođenog, kao ujaka, strica, dedu, ne samo kao pesnika. Gorštaka koji mudruje, sa dosta ili nimalo škole, ali filozofa jednakog onim poznatim. Zlatiborske majke i bake deci su nekada govorile Jovu Zmaja, s vremenom mu se pridružio i Ršum.

Ne može se reći da je bilo čije detinjstvo na planini ikada bilo i jeste lako. I Ršum i njegov brat su imali zaduženja kao i sva seoska deca, na polju, u domaćinstvu. Da bi bio pesnik, moraš biti i domišljat… Mali Ršum, koji je kao četvorogodišnjak preležao tešku upalu pluća, koristio je tu činjenicu za „hvatanje krivina“. Na brata je palo više poslova, a on je, tobož’ čuvajući pluća i zdravlje, pisao pesme. Prisećao se Ršum kako su mu zbog te bolesti stavljali obloge na grudi od kozjeg loja, a nije to baš mirisalo „rajski“. I taj neprijatan miris okrenuo je u svoju korist, pa se osamljivao da piše.

Životni put dalje ga je vodio preko školovanja u Ljubišu, Čajetini i Užicu. Na studijama komparativne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu je upoznao Natašu, životnog saborca u ljubavi, smislu, poštovanju prirode, hedonizmu, duhu, sa kojom je proveo više od pola veka. Fakultet je završio, a uticaj Duška Radovića da se opredeli za pisanje poezije za decu, bio je presudan.

Ršum i Ršumovići kao narodni medicinari

U zlatiborskom kraju su čuvene legende o tome kako su neki od Ršumovića lečili ljude. Ršumov deda po majci Stevan je bio vojni bolničar u Prvom svetskom ratu. Po povratku je uz medicinske instrumente koje je doneo i uz pomoć melema i lekovitih trava, počeo da leči ljude. Tako je postao, na neki način, kolega – saradnik zvaničnim lekarima u Užicu i okolini. Njegov prepoznatljivi potpis na nekom papiriću bio je dobro uputstvo apotekarima i lekarima u kom smeru da idu kako bi se neko polečio.

I sa očeve strane je Ršum dobio mudrosti i iskustva u tradicionalnoj medicini. Nedavno je na svom Instagram profilu objavio fotografiju kako „delje“ delove stabla, odnosno koru divlje kruške, uz komentar :“Ovako su moj otac Mihailo, i njegov otac pre njega, sređivali holesterol, spuštali šećer i pobeđivali razne bolesti… Čaj od kore divlje kruške!“

(Espreso/eKlinika)