sada je vreme za stezanje kaiša
EKSTREMAN RAST AKCIJSKIH PONUDA KAO ODGOVOR NA KRIZU U SRBIJI: Stručnjaci u tome vide način za UŠTEDU, evo kako!
U Evropi, konkurencija privatnih robnih marki je znatno izraženija. Na pojedinim tržištima dostiže gotovo 50 procenata
Prošle godine inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 posto. Na primer, za godinu dana ogrev je poskupeo više od 50 odsto, a mleko, sir i jaja više od 40 procenata. Zahvaljujući rastu cena, mnogi su prinuđeni da smanje potrošnju. Ipak, zbog praznika koji su za nama, neki su trošili preko mere, a sada u radnjama vlada januarsko zatišje.
Kažu da je januar najduži mesec u godini. Praznici su prošli, mnogi su se opustili i trošili preko mere, a sada su prinuđeni da stežu kaiš.
Trgovci kažu da im je praznički promet bio veći.
"Tokom ovogodišnjih praznika zabeležena je oko 10 odsto veća tražnja. Imali smo oko 4.000 artikala u svakom trenutku na nekoj vrsti akcijskog sniženja i zabeležen je šest odsto veći broj kupaca u odnosu na godinu pre. Kada govorimo o pojedinačnim artiklima, najviše su tražili voće, povrće, piće, vodu, kafu i tradicionalno praseće meso", kaže Milica Popović Delez Srbija.
Izgleda da potrošačima cene predstavljaju najveći problem.
"Najčešće žalbe potrošača su na rast cena, posebno na rast cena hrane. Preporuka mene i Pokreta za zaštitu potrošača je da obrate pažnju na razlike u cenama koje postoje, jer su one veoma velike, kreću se i do 30 odsto. Dakle, prikupljanjem tih cena potrošači mogu na određen način i u određenoj meri da zaštite svoje ekonomske interese", navodi Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
Kao odgovor na krizu, primetan je ekstreman rast akcijskih ponuda, a i udeo privatnih robnih marki u Srbiji je u porastu. Procenjuje se da varira između 15 i 25 odsto.
"U pitanju su mogućnosti vanrednih ozbiljnih ušteda, sa druge strane i kupovine proizvoda koji imaju zadovoljavajući kvalitet. Konkurencija na strani privatnih robnih marki sve više ide u pravcu kvalitetnih roba, dakle onoga što se zove najbolja vrednost za novac, što i siromašnim i bogatijim slojevima stanovništva pruža šansu da uštede", poručuje prof. Zoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta.
U Evropi, konkurencija privatnih robnih marki je znatno izraženija. Na pojedinim tržištima dostiže gotovo 50 procenata.
(Espreso / RTS, Goran Đoković)