POLJACI KOJI SU POSTALI BALKANCI: Natalija i Erik za Espreso o ljubavi prema Srbiji, regionu i našoj kulturi (FOTO)

U poslednjih godinu dana zbog rata između Ukrajine i Rusije navikli smo na priliv ljudi iz tih država i u većoj ili manjoj meri prihvatili ih kao sugrađanke i sugrađane. Međutim, u Beogradu ne žive samo državljanke i državljani Rusije i Ukrajine već i drugih evropskih država.

Imajući u vidu da se migracije ka Srbiji dešavaju i kada rat nije uzrok, Espreso je istražio i one koji su imali druge razloge da izaberu Beograd kao mesto za život u određenom periodu.

Istražujući, upoznali smo mladi par iz Poljske, Nataliju Panas (Natalia Panas) i Erika Gavronjskog (Eryk Gawroński) koji su od decembra 2022. godine do juna 2023. godine deo glavnog grada Srbije. Natalija i Erik su nam objasnili otkuda oni u Beogradu.

Natalija Panas je rođena u Poznanju, jednom od većih gradova u Poljskoj. Tamo je živela većinu života, pohađala škole i studirala, dok je Erik Gavronjski rođen u Elblagu, gradu na severu Poljske, gde je i odrastao. Studije istorije završio je u Poznanju.

Natalija je došla u Beograd u okviru doktorskih studija na kojima izučava srpsku žensku književnost i trenutno je na stažu na Filološkom fakultetu. Pošto nije mogla da zamisli svoj život bez Erika pozvala ga je da živi sa njom u glavnom gradu Srbije što je on rado prihvatio kako bi imao bolji uvid u odnose između bivših jugoslovenskih država čime se inače i bavi u svojim političkim analizama.

Razgovor smo započeli na engleskom da bi našu novinarku Natalija i Erik zamolili da nastavimo na našem jeziku. Bez lažne skromnosti, novinarki je imponovalo da dvoje Poljaka tečno govore njen jezik. S tim u vezi, nemoguće je ne zapitati se kako je jezik koji je maternji procentualno malom broju ljudi zainteresovao Nataliju i Erika.

Moja priča nije baš zanjimljiva. Tražila sam posle mature neke neobične studije, ali nisam imala odabran konkretan smer ili cilj. Čitala sam malo o Hrvatskoj, tada još nije bila toliko popularna među Poljacima. Stvarno je bilo nešto posebno odličiti se za te studije. Tek na prvoj godini studija otišla sam na putovanje od Beograda preko Makedonije do Bugarske, a drugo putovanje je bilo konačno u Hrvatsku. Ali nisam ostala pri hrvatskoj književnosti jer mi je tema diplomskog rada bila u vezi sa srpskom književnošću i sve što sam čitala bilo je na ćirilici. Prema nagovoru moje prijateljice za magisterske studije odabrala sam balkanistiku, gde je glavni jezik bio srpski, ali nisu to bile baš filološke studije, nego opšte znanje o Balkanu – dakle o Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj i tako dalje, navela je Natalija Panas.

Erikova priča se, pak, malo razlikuje. Kako kaže, kao većina poljskih studenata krenuo je autostopom i to kroz Balkan. Zanimajući se za političke prilike Balkana kroz razgovore sa ljudima otkrio je da svako može nešto interesantno da kaže o uvek prisutnoj temi našeg poluostrva.

Savremena istorija i politika su u vašim životima česta tema. Ali i svakodnevni život ljudi sa Balkana, njihova kultura, običaji, socio-ekonomski problemi... za mene to je bilo vrlo zanimljivo i posve različito od ponekad dosadne zapadne Evrope. Zbog svega toga, evo već nekoliko godina unazad dva puta godišnje dođem na vaše poluostrvo. Naravno, povremeno je postojala jezička barijera, ali ubrzo sam shvatio da srpski nije težak za Poljake i da mogu lako da ga naučim sam, što sam i uradio, naglasio je Erik.

Kako Natalija i Erik vide Beograd?

Inače, iako su mnogo puta pre boravili u Beogradu, oboma im je prvi put da žive u ovom gradu. Kako je već prošlo skoro dva meseca otkako su u Beogradu, zanimalo nas je kakvi su njihovi utisci.

Oboje se slažu da je ovde življe i zanimljivije, ljudi su komunikativniji i društveniji nego u Poznaju, gradu knjigovođa, kako se našalila Natalija. Erik je dodao da postoji doza fleksibilnosti u Beogradu koja nije karakteristična za Poznaj, a tiče se "retkog gledanja u sat".

No, postoje i mane ovog grada, napominju sagovornici. Jedini problem koji su istakli nije u vezi sa skupim stanovima jer su cene slične kao i u Poljskoj, već u vezi sa hranom.

Većinu namirnica koje su za mene obične, svakodnevne u Poznanju, ovde moram da kupujem po „zdravoj hrani", a tu nisu jeftinije, istakla je Natalija.

Takođe, setili su se sagovornici da je saobraćaj u Poznanju mnogo uređeniji nego u Beogradu.

Šta Poljaci misle o Srbiji?

Teško je generisati mišljenje jedne nacije o drugoj, ali naprosto nametnulo se pitanje o opštem utisku Poljakinja i Poljaka o Srbiji. Da odgovor nije lak, bilo nam je svima trojima jasno, ali sagovornici su se potrudili da sažmu njihovo viđenje.

Naprosto, ukoliko su ljudi iz Poljske imali znanje o Srbiji, tokom perioda Jugoslavije ili posle, mišljenje je mahom bilo pozitivno.

O Srbiji i Srbima uvek je asocijacija na otvorenost i gostoljubivost ljudi, južnjački način bezbrižnog života. No, među Poljacima javljao se i strah zbog haotične politike i administracije usled sećanja na slična iskustva Poljske iz perioda pre Evropske unije, zaključila je Natalija.

Erik se složio sa pozitivnim viđenjem koje je Natalija istakla, ali primetio je novonastalo nepoverenje Poljaka prema Srbiji zbog srpskog takozvanog neutralnog stava (na engleskom: benevolent neutrality) koji zadržava po pitanju rata u Ukrajini.

No, da se ne bismo zadržavali na analizama (ne)sudelovanja Srbije u ratu između Rusije i Ukrajine, okrenuli smo se vedrijim temama.

Putovanje kroz Balkan

Kako Natalija i Erik govore naš jezik i pretpostavile smo da su ih odlično razumeli i u drugim državama Balkana poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Šalu na stranu, zanimalo nas je koja je destinacija na našem poluostrvu njima najdraža.

Imam dva najdraža mesta – Sarajevo i Novi Sad. Mislim da to je zbog toga, što sam tamo živela (u Sarajevu četiri, u Novom Sadu tri meseca) radi studentske razmene, ali ne samo to – u Zagrebu sam bila celi semestar, a tamo ne idem više. Takođe, moje prvo zajedničko putovanje s Erikom bilo je u Sarajevo, za Novu godinu. Iz tih gradova imam najbolje uspomene zbog ljudi, ali su me jednako privukli i istorija i običaji tih gradova, navela je Natalija.

Erik je takođe naveo Sarajevo, ali dodao je da obožava Hercegovinu pogotovo Trebinje zbog njegove lepote, ali i zbog "dobrog lokalnog vina i hrane".

Trebinje je slabo posećen jer moderni zapadni turisti još nisu otkrili ovaj grad. No, neka tako ostane!" nasmejao se Erik.

Uživajući u ovom razgovoru, novinarka Espresa morala je da upita da li postoji mogućnost da Natalija i Erik žive na ovim prostorima ili bi ipak svoju ljubav prema ovim kulturama zadržali na teoretskom nivou.

Istina je da ja stvarno ne znam gde bi mi bilo dobro – ili u tom haosu na Balkanu, gde je najčešće sunce, ljudi koje poznajem su super i „samo” politika smeta, ili negde na severu, gde je sve dosta sređeno po socijalno-politikčkim pitanjima, ali društvo je "sporije", zaključila je Natalija.

Povremeni boravak na našim prostorima naučio je Nataliju kakva je svakodnevica običnih ljudi te smo je razumele zašto je neodlučna. No, neodlučan je i Erik.

Ja stalno živim negde između Poljske i Zapadnog Balkana. Kad sam u Poljskoj, mislim o tome kako bi bilo lepo živeti na Balkanu. Kad sam ovde, vidim i ponekad osećam težinu svakodnevnog zivota. Smeta mi birokratija i korupcija. Ali kad se vratim u Poljsku, zaboravim sve, bio je iskren Erik.

Na samom kraju, zaključak jeste da su Natalija i Erik vrlo srećni što su u Beogradu, ali da ne mogu da se pomire sa istim stvarima sa kojima ne mogu ni državljanke i državljani Srbije, kao i svi stanovnici Balkana. No, kad se vrate u Poljsku nedostajaće im toplina našeg podneblja.

Sudeći po zaključku, haotičnost postaje i deo života Natalije i Erika, izgleda da su nenamerno postali Balkanka i Balkanac.

(Espreso/ Verica Arsić)