ZA OVU BOLEST NE MORAJU DA SE POJAVE SIMPTOMI, A MOŽE UBITI ČOVEKA: Lekari upozoravaju na TIHU STVAR

Zadebljanje srčanog mišića je bolest kada srčani mišić iz nekog razloga postaje abnormalno debeo, usled čega je otežano pumpanje krvi. Ova bolest zove se hipertrofična kardiomiopatija i smatra se da je uglavnom posledica genskih mutacija. Deca u 50 odsto slučajeva mogu naslediti bolest, pa se zato savetuju redovni pregledi u porodicama gde postoji genetska predispozicija. U detinjstvu i mladosti bolest je retko kada praćena jasnim simptomima, a može biti uzrok iznenadne smrti sportista.

Zadebljanje srčanog mišića uglavnom nedijagnostikovana bolest

Mnoge osobe nemaju nikakve simptome koji bi ukazivali na postojanje bolesti, dok jedan broj pacijenata pokazuje netoleranciju na fizički napor. Hipertrofična kardiomiopatija se ispoljava različitim simptomima. Smatra se da zadebljanje srčanog mišića u velikoj većini slučajeva ostaje nedijagnostikovana bolest, jer pacijenti uglavnom nemaju nikakve simptome.

Moguće je da neke osobe nikada ne razviju simptome ili da ih osete tek kasnije u toku života. Kod nekih pacijenata simptomi se ispoljavaju tek pri energičnom fizičkom vežbanju, dok problemi nisu osetni u stanju mirovanja.

Opstruktivni oblik bolesti praćen netolerancijom na jaču fizičku aktivnost

Kardiolozi uočavaju da je kod većine pacijenata prisutno zadebljanje međukomorskog zida srca koje može dovesti do opstrukcije protoka krvi, pa se ovaj oblik ove kardiomiopatije određuje kao hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija. Mogući su i oblici bolesti bez veće opstrukcije protoka krvi kada leva srčana komora postaje kruta i nije u stanju da prihvati i ispumpa dovoljne količine krvi. Ovaj oblik bolesti dijagnostikuje se kao hipertrofična neopstruktivna kardiomiopatija.

Opstruktivni oblik bolesti praćen je netolerancijom na fizičko vežbanje, pa se kod ovih pacijenata javljaju vrtoglavice, otežano disanje, bol u grudima. Nekada i osobe se neopstruktivnim oblikom mogu imati simptome kao što su palpitacije usled aritmija.

Bolest se otkriva u srednjem životnom dobu

Manja je verovatnoća da se zadebljanje srčanog mišića uoči u detinjstvu. Osobe sa hipertrofičnom kardiomiopatijom uglavnom neće imati prepoznatljive promene srčanog mišića u mladosti. Prosečna starost pacijenata pri utvrđivanju dijagnoze je 40 do 50 godina.

Znaci i simptomi hipertrofične kardiomiopatije mogu biti i posledica izmena u radu srca. U ovom slučaju kod pacijenata se uočava šum na srcu, netolerancija na fizičko vežbanje, vrtoglavica, kratak dah, bol u grudima, umor, palpitacije.

Kako se kontrolišu simptomi?

Neki lekovi mogu dobro kontrolisati ove simptome, a moguć je i hirurški zahvat kao što je septalna miektomija – operacija na otvorenom srcu tokom koje hirurg uklanja deo zadebljalog srčanog mišića septuma, pregrade koja razdvaja dve komore. Drugi vid hirurške intervencije je septalna ablacija ili septalna alkoholna ablacija. Hirurški zahvati se savetuju ako ni jedan od raspoloživih lekova nije u stanju da kontroliše simptome bolesti.

Postoje načini da se simptomi ublaže i zdravim navikama, preporuka je da pacijenti unose u organizam dovoljne količine tečnosti da izbegavaju konzumaciju alkohola, upotrebu saune.

Većina smrtnih slučajeva desi se na treningu

Jaka fizička aktivnost može dovesti do pogoršanja simptoma. Tokom jakog fizičkog vežbanja rastu potrebe organizma za krvlju i kiseonikom, a srčani mišić jače se kontrahuje i dolazi do još intenzivnije opstrukcije krvotoka. Fizičko vežbanje može izazvati aritmiju i iznenadnu srčanu smrt.

Smatra se da je nešto više od jedne trećine slučajeva iznenadne srčane smrti kod sportista povezano je sa hipertrofičnom kardiomiopatijom. Većina smrtnih slučajeva desi se na treningu ili tokom sportskog takmičenja. Lagana i umerena fizička aktivnost je u većini slučajeva bezbedna.

Srčana insuficijencija moguća je u kasnijim fazama bolesti

Pacijenti sa hipertrofičnom kardiomiopatijom nekada imaju simptome koji se ne mogu dovesti u direktnu vezu sa fizičkom aktivnošću. Kod nekih osoba su prisutni i simptomi srčane insuficijencije, kao što su kratak dah, oticanje nogu i umor. Ovi simptomi se mogu javiti i kod netolerancije na vežbanje, a srčana insuficijencija moguća je u kasnijim fazama bolesti.

Značaj redovnih kardioloških pregleda

Osobe koje imaju dijagnozu hipertrofične kardiomiopatije potrebno je da periodično kontrolišu zdravlje srca, pa i osobe koje nemaju nikakve simptome bolesti.

Savetuje se praćenje i procena faktora rizika i kontrolni pregled jednom godišnje, koji obuhvata fizikalni pregled, elektrokardiogram, a moguća je i periodična magnetna rezonanca srca, holter EKG-a. Svaki simptom je razlog za posetu kardiologu.

Pacijenti sa jasnim simptomima moraće da idu na češće kardiološke preglede, kako bi bili sigurni da su simptomi pod kontrolom. Moguće je prilagođavanje lekova po potrebi.

Neko nikada neće osetiti simptome

I pored toga što simptomi hipertrofične kardiomiopatije mogu biti životno ugrožavajući, uz redovnu kontrolu i zdrave navike, ovi pacijenti imaju prosečan životni vek. Moguće je da neke osobe neće nikada razviti simptome, a de će druge iako veoma retko prve simptome osetiti u detinjstvu.

(Espreso/eklinika)