SPC I VERNICI
DANAS SLAVIMO TREĆI DAN BOŽIĆA I VELIKOG SRPSKOG SVECA: Danas se čuvajte ovih stvari!
Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas proslavljaju treći dan Božića i Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Ovog sveca Srbi nazivaju Stevanom Vetrovitim, pa veruju da se treba čuvati vetra, da ne bi došlo do ozbiljnog razboljevanja.
Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Ovaj svetac bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla, koji je snagom svoje vere činio mnoga čudesa. Kako je bio prvi od sedmorice koga su apostoli postavili u službu pomaganja sirotinji u Jerusalimu, prozvan je arhiđakonom.
Sveti Stefan bio je nadahnut silom svetog duha, kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čudesa koja je izveo pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
Mučenje svetog Stefana koji je zapravo bio prvi mučenik za istinu njenog sina, posmatrala je i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom. Ovaj svetac ubijen je kad je imao 30 godina, a poslednje reči su mu bile "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".
Kao propovednik u Jerusalimu, kamenovan je do smrti. Njegovo telo tajno je uzeo i sahranio jevrejski knez i potajni hrišćanin Gamalil.
Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu. Najvažniji posao danas je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca, već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili privredne zgrade.
Veruje se da božićna slama štiti od grada. U Vojvodini se božićna slama uklanja već po ponoći na Stevanjdan. Slamu uklanjaju žene, po pravilu ćuteći - da se ne čuje kako odlazi Božić.
Slama se iznosi najčešće u vinograd i posipa ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Stavlja se u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. Metla kojom je slama u kući pometena ne upotrebljava se tokom godine, već se, radi zdravlja, čuva.
Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.
(Espreso)