KAKO PREŽIVETI PRAZNIČNU TRPEZU? Lekari savetuju dve stvari, jedna grupa ljudi mora biti POSEBNO PAŽLJIVA!

Pred nama su praznici, od katoličkog Božića, Nove godine, pravoslavnog Božića, slava, pa sve do Srpske Nove godine, kada će trpeze biti pune, a gozbe sve obilnije i učestalije. Lekari savetuju da ne treba preterivati, već biti umeren, te se zdravim ljudima savetuju manje porcije, a hroničnim bolesnicima, hipertenzičarima i kardiovaskularnim bolesnicima da izbegavaju masnu, začinjenu i slanu hranu.

Obilne porcije i prejedanje neće najpre prijati vašem želucu, i ne samo da postoji opasnost da dobijete koji kilogram viška, već možete izazvati i neki zdrasvtveni problem, od preopterećenja želuca, pa sve do visokog pritiska, ili nečeg ozbiljnijeg ako spadate u rizičnu grupu.

Izbegavajte slano i masno

Hronični bolesnici koji imaju problem kardiovaskularnog sistema, i visok pritisak već su upućeni da ne bi trebalo da konzumiraju masno i slano.

- Ne preporučuje se masno, nikakvo dosoljavanje hrane, ili generalno slano, alkohol takođe. Obrok treba da bude umeren i sve zavisi od toga o kakvoj se bolesti radi. Terapija za hipertenziju ili bilo koji oblik kardiovaskularnog sistema, ne sme se preskakati, uzimanje redovne terapije je obavezno i na vreme, lagana šetnja tokom praznika ne morate sve vreme sedeti u kući, ako je vreme pogodno naravno. Takođe, energetska pića ne dolaze u obzir - kaže za "Blic" direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić.

Srčani bolesnici ne bi trebalo da jedu prženu i masnu hranu, grickalice jer sadrže soli i ugljene hidrate, takođe beli hleb se ne preporučuje, pečeno ili prženo, prženi krompir, generalno masno meso, maslac...

Svakako, ukoliko biste probali nešto od praznične trpeze, neka to bude umereno. I ne zaboravite na umerenu fizičku aktivnost.

Što se zdravih ljudi tiče koji nemaju zabranu takođe se savetuje izbor kvalitetnog mesa, i izbalansirane trpeze, kako sami sebi ne biste napravili problem, bez obzira što nemate hroničnu bolest. Preterivanje u hrani i obilni obroci se ne preporučuju.

Skrivena so

Kako bi jelo bilo ukusnije, hrani se dodaju začini, kao i so. Bez obzira da li ste zdravi ili recimo bolujete od visokog pritiska, ono što već verovatno znate je da će vam slana hrana povećati pritisak, kao i crno vino. Ipak, nemojte se nadati da ako kojim slučajem ne posolite dodatno hranu, da ste time rešili problem, jer ona se krije u određenim namirnicama.

Tako recimo, so se krije u sosevima, kao i u soja sosu, ima je u dimljenom mesu, kao i u konzerviranoj hrani. Zbog holesterola izbegavajte sve što se prži, kao što je recimo krompir, takođe i razna peciva mogu biti nepovoljna za vaše zdravlje, jer u sebi sadrže holesterol. Naravno, ništa se neće desiti ako pojedete jedno parče pite, ali svakako za sve hronične bolesnike, ali i generalno za zdrave ljude, najbolje je okrenuti se zdravim namirnicama, pa i neka trpeza bude zdrava.

Šta je dobro jesti?

Paradajz je uvek dobar izbor, kako su pokazale pojedine studije, zbog povoljnih efekata na srce i krvne sudove. Paradajz sadrži antiokisdanse, koji štite srce. Mahunarke se takođe preporučuju gde spada pasulj recimo, koji je bogat vlaknima, koje utiču na smanjenje lošeg holesterola.

Što se mesa tiče, preporučuje se riba. Među omiljenim je svakako losos, jer je u pitanju veoma kvalitetna, zdrava i kalorična riba, koja u 100 grama sadrži oko 120 kalorija, kao i vitamine B6 i B12, esencijalne oligoelemente fosfor, selen i kalijum. Losos je jedan je od najboljih izvora omega-3 kiselina.

Žvaćite hranu

Prema rečima stručnjaka, potrebno je jedan zalogaj sažvakati 33 puta kako bi se hrana usitnila dovoljno i bila spremna za lakše varenje. Tokom praznika, ne samo da se koznumira hrana u obimnijim količinama, već se nekad i brzo jede i tako preoptereti želudac, kada se jave bolovi i nadimanje,

Gastroenterolog prof. dr Aleksandar Nagorni, objasnio je za "Blic" da je jedan od uzroka nadimanja brzo i nedovoljno žvakanje hrane, tako se nadimanje trbuha može javiti i kao posledica poremećene ravnoteže u crevima između dobrih bakterija i gljivica.

- Kada jedemo brzo mi tada nedovoljno žvaćemo hranu, pritom gutamo veliku količinu vazduha što opterećuje želudac, dodatno ga širi i najčešće se nakon toga ispoljavaju tegobe - mučnine, gađenje a čak može i da se povrati. Iz jednjaka, varenje hrane se nastavlja u želucu i bolje je kada je hrana dobro obrađena u ustima i dobro zubima usitnjena, tako da ona sa svoje strane pokreće brojne mehanizme oslobađanja hormona koji utiču na razlaganje hrane, pre svega belančevina u želucu - objasnio je profesor Nagorni.

Kako lekar dalje objašnjava, problem sa želucem mogu imati sve generacije, uzroci su različiti, neki simptomi mogi biti alarm za ozbiljna oboljenja, dok se druga tiču regulisanja ishrane i pravilnom ishranom.

- Potrebno je dobro usitniti hranu, ne morate da brojite, ali ne gutajte brzo. Treba se hraniti zdravo, umereno, može i više obroka dnevno ali sa manjom količinom hrane. Treba jesti sporo, tokom jela ne treba razmišljati i razgovarati - zaključuje sagovornik.

(Espreso/Blic)