tradicija
SVEJEDNO JE DA LI JE PRAVITE KAO POGAČU, PITU ILI PROJU: Ipak, kada sutra spremate ČESNICU, ispoštujte 1 običaj
Da li znate ko u kući treba da je mesi kako?
Česnica je obredni hleb koji simbolizuje dobar rod žita.
Postoje različiti recepti za česnicu, a kako ćete je napraviti zavisi od toga u kom delu Srbije živite, kakva je vaša porodična tradicija u vezi sa proslavom Božića, ali i od toga kakvu česnicu najviše volite vi i vaši ukućani.
Dakle, da li ćete je napraviti kao pogaču, suvu pitu, proju, nije toliko važno, već da je umesite u dobrom raspoloženju, i da je pojedete u krugu porodice i ostalih osoba koje su vam drage i bliske.
U nekim krajevima Srbije česnicu ne mesi domaćica već domaćin, zato što se on bavi i njivom, usevima, žitom. Međutim, u nekim selima u Hercegovini česnicu mesi najmlađe dete u kući, a u selima u Bosanskoj Krajini mese samo žene koje su rodile sinove.
Ukoliko je pravite kao pogaču, trebalo bi da bude od pšeničnog brašna i raznog zrnevlja koje se dodaje ceko, a voda bi trebalo da bude sveža voda izvora ili bunara (što je gradskim uslovima nemoguće). Voda bi trebalo da bude Bogojavljenska.
Česnicu možete i da ukrasite, poput slavskog kolača, ali to nije obavezno. Za ukrašavanje se uglavnom koriste grančice badnjaka, ali se može dodati i krst napravljen takođe od testa.
Ako je reč o pogači (hlebu), jede se tako što se prethodno izlomi, i to zajedničkim "snagama" svih ukućana. Svako uzima sebi parče koje je otkinuo, ili domaćin delima svakome po deo. Takođe, u nekim krajevima Srbije, česnica se lomi na Badnje veče.
Upravo zbog tog običaja česnica je dobila ime: svako uzima po čest (deo) sreće, a najsrećniji će biti onaj u čijem parčetu se nađe novčić ili zrno pšenice, koje je ubacio onaj koje testo mesio. Nije bitno koje je vrednosti - dinar ili više. Može da se stavi i dukat, a u nekim porodicama se decenijama stavlja jedan te isti novčić.
I na kraju, česnica se mesi na dan Božića rano ujutru, a jede se tog dana za ručak.
(Espreso / 021)