OVA JELA ZA BADNJE VEČE TERAJU "ZLE SILE", A NEKA SU I LEK: Ako ih nemate na stolu, BOLJE NE SLAVITE

Bliži nam se jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika koji za trpezom okuplja celu porodicu, najpre za Badnje veče, a potom i na Božić. A da li znate zašto je važno da na Badnje veče za vreme jela ne ustaje niko, već da ukućani čekaju jedni druge?

Etnolozi naglašavaju i značaj tradicionalnog jelovnika za Badnje veče, pa proverite koja jela moraju da se nađu, a koja biste trebalo da zaobiđete.

- Na Badnje veće okupljaju se svi članovi porodice, a mnogobrojni običaji se tiču i izvesnih jela koja se moraju ili ne smeju jesti, te se stiče utisak da nose izvesno simboličko značenje. Od jela se obavezno sprema tucani pasulj, kiseo kupus, pita od oraha (ili od višanja u nekim domaćinstvima) i riba - priča etnolog Veselin Čajkanović.

Tako, na primer, u boljevačkom okrugu, sa ove večere ne sme da izostane ni pečena bundeva, koja se jede kako deca preko godine ne bi imala kraste na glavi. Ovaj običaj postoji i u drugim krajevima našeg naroda.

Na trpezi mora da se nađe med, koji se jede sa orasima, a onda se on posle Badnje večeri čuva u kući kao lek.

Tradicionalno, pre nego što otpočne večera, domaćin uzima sito sa orasima, odabere četiri oraha i svaki baci u po jedan ćošak. Običaj potiče od drevnih narodnih verovanja jer se smatra da je orah hrana zlim silama i lošoj energiji, te se bacanje oraha može tumačiti kao bacanje mamca, koji će sve loše oterati od domaćina i ukućana, nakon čega bi večera trebalo da protekne u miru.

Međutim, pojedina tumačenja ističu da se bačeni orasi odnose i na naše pretke, te da bi ovaj čin trebalo da ih umiri. Zanimljivo je da se po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne dira, kako se ne bi patilo od čireva.

I pasulj ima svoju simboliku na prazničnoj trpezi koju objašnjavaju etnolozi. Naime, verovanje koje nam dolazi još od indo-germanskih naroda svedoči o tome da je pasulj omiljeno jelo za duše pokojnika.

Na taj način se, tokom Badnje večeri, uspostavlja simbolička veza sa našim precima, koji upravo preko jela dospevaju u vezu sa svojim naraštajima, dajući im snagu i podstičući prosperitet.

Sličnu ulogu na večeri igra i med, dok riba ima ritualno značenje, čije poreklo nije toliko poznato, ali koje se u srednjem veku vezivalo za simbol Isusa Hrista.

Ipak, na Badnjoj večeri simboličnu ulogu nema samo hrana, već i piće. Jedan od običaja je da se rakija ili vino ne smeju popiti, odnosno sud ne sme ostati prazan, a poslednja čaša se vraća natrag.

Znamo da vino simboliše krv, te je ovaj običaj veoma jasan, posebno ukoliko se doda činjenica da se vino sa stola ne sme prosipati ili bacati.

Običaji se odnose i na ponašanje ukućana, pa tako za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe sa obedom, ustaje se u isti mah, te je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude na okupu i složna.

Kada se sve sabere i oduzme, jasno je da je Badnje veče na neki način pomen precima, kojima mnogo dugujemo, ali i podsećanje na to koliko je važna porodica i sloga u njoj.

(Espreso/24sedam)