MLADIMA SE VIŠE ISPLATI DA ŽIVE KOD RODITELJA: Za KIRIJU, račune i hranu ODE oko 80% PRIMANJA, studenti u PROBLEMU

Finansijski momenat je najveća briga sa kojom se mladi suočavaju kada razmišljaju o građenju života posle završenog školovanja. Inflacija u Srbiji je krajem novembra prešla 15 odsto, a cena energenata i hrane čine 70 odsto tog rasta.

Veliki troškovi podstiču mlade da se masovno vraćaju u roditeljski dom jer nisu u mogućnosti da iznajme ili kupe nekretninu, a deljenje budžeta sa porodicom se mnogima više isplati. Mladi u strahu od kirija Mnogim studentima atmosfera u domovima ne odgovara za učenje ili prosto nisu dobili mesto, pa su primorani da iznajme stan. Vrtoglave cene kirija za stanove prosečne kvadrature, ali i za garsonjere, podstaknute dolaskom stranih državljana, upravo njih najviše pogađaju. Zato smo pitali mlade iz Beograda kako izdržavaju te visoke kirije i rast troškova, pa evo šta su rekli.

- Trentno ne iskušavam to, našao sam stan pre nego što su počele da rastu kirije, ali je najveći strah da u bilo kom trenutku one mogu da se povise - rekao je jedan sagovornik koji trenutno studira u Beogradu. - Najveći problem je za studente iz unutrašnjosti. Najbolje bi bilo kad bi mogla neka regulacija što se tiče baš kirije za studente - dodao je on. Poteškoće zbog visokih kirija imaju i prijatelji druge sagovornice koji se osećaju takođe uplašeno, ljuto i razočarano zbog cele situacije. - U studentskim domovima jeste povoljnije, ali nije ni tamo kao ranije. Na pitanje šta misli o tome što se mladi sve više vraćaju u roditeljski dom rekla je da razume takav postupak "vraćanja u bazu".

Roditeljski dom kao dobra opcija Filipa je neizdrživa situacija u pogledu troškova naterala da promeni mesto stanovanja.

- Pre nekoliko meseci, drugar sa kojim sam dve godine cimerisao odlučio je da se vrati u rodni grad i bio sam primoran da tražim alternativu. Cimera novog nisam želeo da tražim, hteo sam da krenem potpuno samostalno da živim, ali. Kada sam sve stavio na papir ispada da bi mi za kiriju, račune i hranu otišlo oko 80 odsto primanja, sto mi je, a verujem i većini, previše. Prosto, više mi se isplati da živim sa roditeljima. Ovako umesto 450 evra kirije za loše opremljenu garsonjeru, poplaćam roditeljima račune, učestvujem u ostalim troškovima domaćinstva i sve me ukupno izađe oko 30.000 hiljada dinara - rekao je on. Ali pri povratku u roditeljski dom najteže pada osećaj da idemo korak unazad jer sledi ponovno prilagođavanje navikama i potrebama ukućana reči su još jedne naše sagovornice Irine. - Kada imamo takvu situaciju gde jedna plata nije dovoljna za prevoz, hranu, stan i račune, bez ikakvih izvoljevanja i želja sa strane, jasno nam je zašto se mladi sve više vraćaju. U roditeljskom domu možda nemaju potpuno samostalnost, ali imaju sigurnost i, kolko tolko, mogućnosti da bar nešto sebi priušte - iznela je Irina. Na pitanje da li bi plaćala troškove u roditeljskom domu, ona je rekla da se to podrazumeva, ali je svakako mnogo manje pri samostalnom životu:

- Naravno, pa nisam u hotelu, ali opet je to značajno manje nego kirija i računi u stanu jer kuća se ne plaća, u smislu kirije, računi su da kazemo isti kao u stanu, ali više je ljudi u kući, lakše se podele troškovi. Svakako mi je isplativije živeti sa roditeljima - navela je Irina. Takođe, stav druge sagovornice se podudara sa ovim jer i ona smatra da je to deo života u zajednici. U tridesetim kod roditelja Rezultati koje je izneo Eurostat pokazuju da oko 60 odsto mladih i dalje živi sa roditeljima do 34. godine. U Srbiji ta granica nešto manja. Sa svojim prosekom od 31,4 godine kada njeni mladi građani napuštaju roditeljski dom, Srbija je bolje rangirana od Portugala i Hrvatske. Kako pokazuju podaci Eurostata, mladi u EU su prošle godine roditeljsko domaćinstvo napuštali u prosečnoj dobi od 26,5 godina. Prosek varira od države do države članice EU, a najstariji prosečni uzrast, svi sa 30 godina i više, beleže Portugal (33,6), Hrvatska (33,3), Slovačka (30,9), Grčka (30,7) i Bugarska (30,3). Nasuprot tome, Švedska (19), Finska (21,2), Danska (21,3) i Estonija (22,7) su zabeležile najnižu prosečnu starost mladih kada je reč o njihovom osamostaljivanju.

(Espreso/Kamatica)