NADA OBRIĆ PROGOVORILA O KLINIČKOJ SMRTI KOJU JE DOŽIVELA: Evo šta joj se tada DESILO i čega si i dalje BOJI

Nada Obrić otvorila je dušu o problemima s kojima se suočavala na polju zdravlja, kao i tome da je život još od detinjstva nije mazio. Iako je već nekoliko puta, na svu sreću, iz borbi s karcinomom izlazila kao pobednica, izuzetno je svesna toga kako stvari stoje.

Dan-danas ume da se muči s mišlju da se sutra možda neće probuditi, ali nikako ne dozvoljava strahu da je paralizuje.

- Bila sam na ivici pakla i to više puta. To smatram sastavnim delom svog života. Tri različite vrste karcinoma i dva razvoda. Otišli su mi tata, mama, brat i s te strane sam ostala sama. To su stvari koje su izuzetno teške. Studije su pokazale da je i razvod iste težine kao da imate smrtni slučaj u porodici - počela je svoju potresnu ispovest Nada, ne skrivajući u kakvom je šoku ostala pošto je prvi put čula da ima rak, u vreme kada je verovala da „puca" od zdravlja.

- Vežbala sam i trčala svaki dan i imala pločice na stomaku. Imala sam mišiće na nogama kao da se takmičim. Baš ništa me nije bolelo. No, posle nekog vremena zahvaljujući instinktu sam shvatila da sam veoma bolesna. Bila sam u Minhenu dok sam čekala red na kasi. Shvatila sam da nešto nije u redu, a zdrava kao dren. Vratila sam se tamo gde smo odseli i rekla tadašnjem mužu: „Moramo za Beograd, jako sam bolesna".

Na svaku je operaciju, inače, išla bez straha.

- Jasna mi je bila svaka operacija. Naravno da nisam znala u toku operacije šta se dešavalo. Te 1999. sam imala dva karcinoma i sve je to moralo da se očisti. Kasnije su mi lekari rekli da su morali da prekinu operaciju da bi me reanimirali, ali se posle toga svega sećam. Postoji jedna anegdota, jer sam nažalost stravstveni pušač. Osmi ili deveti dan dok sam još čekala rezultate u Narodnom frontu, kažem im da mi skuvaju kafu i da mi daju cigaretu. Moji su se svi hvatali za glavu i pričali mi da ne smem cigaretu. Rekla sam im: „Dajte mi" i pokojna mamina sestra govori mojoj deci: „Dajte da joj skuvamo kafu, možda joj je to poslednja želja”. Taman sam sela na krevet da zapalim i odjednom na vratima profesor doktor kaže: „Hvala ti, Bože”, a ja u šoku. Kaže on: „Konačno joj je organizam proradio” - seća se ona za jedne domaće medije.

Govoreći o bolesti, Nada kroz suze otkriva trenutke njene najveće slabosti.

- Tada sam videla i svoju sahranu, ko mi drži govor. Uvek mi je mnogo teško kada se toga setim. Samo sam mislila: „Bože, da li će mi deca preživeti?”. Sve sam videla. Pored toga opet gledam decu i opet kažem: „Bože, nemoj me još, trebam još deci”. Desilo mi se da sam u jednom momentu zaspala i da sam se našla u neverovatnoj prirodi i lepoti. Ne postoje reči kojima bi se to opisalo. Toliko mi je bilo lepo tad i došla sam sebi i jako sam zažalila što sam se probudila. Negde duboko sam shvatila u sebi da sam ja valjda bila u raju jer je bilo tako lepo. To sam svima prećutala, nikome nisam govorila, ali sam pomislila pa i ako odem videla sam gde ću biti, tamo je lepo. Molila sam se Bogu i da mi pogleda decu i da im da snage da dođu do svog hleba - zaplakala je čuvena pevačica.

Posle svih operacija i tri karcinoma koja je imala, mislila je da je sa tim završeno. Međutim, kako i sama kaže, „stresovi dođu na naplatu".

- Neću zaboraviti kad sam završavala sa zračenjem, sela sam sa doktorom i pila kafu i kažem mu: „E, valjda je sad završeno”, a on me pita: „Kako završeno, to se ne zna nikad?”. Rekao mi je: „Ako se sutradan opet ustanovi, molim te da se ponašaš normalno jer bolest nije sramota i jako je bitno da prođe pet godina da se ne vrati”. U četvrtoj godini meni se konstatuje karcinom melanom mladeža. Kako život ide čovek podnosi neke stvari, ali ih nikad ne zaboravi. Kad se tako nešto desi, to sve vežete. Jako je važno otići na vreme, onda imate šansu. U minut do 12 sam otišla, to je bio moj instinkt. Sve vam je to život, ko zna zašto sam to morala da prođem. Kažu da su stresovi okidači za te bolesti, imala sam ih puno. Život me uopšte nije mazio, koliko god ja izgledala nasmejano. Od detinjstva pa nadalje me nije mazio. Svi ti stresovi dođu po svoju naplatu - tvrdi ona, koja često ume da pomisli da se sutra možda neće probuditi.

- To je baš teško pitanje. Mnogo puta. I danas, svaki dan sam spremna na to i pomislim na to. Ovo što kažem nije fraza, nije patetika. Ne volim patetiku i nisam u životu bila neko ko je patetisao. Svesna sam i zdravstevene situacije i svih drugih bolesti. Svaki dan sam spremna na to. Imam samo jednu molbu i molim se svaki dan Bogu za to. Neka bude kad mora da bude, samo da ne padnem u krevet. Toga se najviše bojim u životu, jer nisam tip za krevet. Bila sam i videla gde ću da odem. Videla sam da ću otići u raj - zaključila je Nada.

Bonus video:

(Espreso)