"ŽIVOT BIH DALA DA JOJ SE TO NIJE DESILO": Majka žrtve Malčanskog berberina u suzama 3 godine nakon OTMICE

- Njemu neka prosti bog, ali ja ne mogu da zaboravim, moje srce je iskidano u paramparčad. Mislila sam da će vreme ublažiti naše muke, ali kad dođe ovaj dan koji drugim porodicama znači korak bliže novogodišnjim praznicima, mi smo tužni jer ne možemo a da se ne setimo šta se desilo našem detetu. Od jutros se vrtim po kući, borim sa tom težinom oko srca, život bih dala da se to nije desilo. Ovako govori Nišlijka Aleksandra Karimanović, majka devojčice koju je 20. decembra 2019. godine oteo serijski silovatelj Ninoslav Jovanović.

Tada dvanaestogodišnjakinju zloglasni Malčanski Berberin, tako nazvan jer je svoje žrtve šišao pre nego što ih napadne, presreo je u naselju Brzi Brod gde je devojčica pohađala šesti razred osnovne škole. Na prevaru je namamio u svoje vozilo i surovo je zlostavljao do 29. decembra kada je pronađena u selu Pasjača. Jovanović je izmicao poteri sve do 5. januara 2020. godine kada je uhapšen na groblju nedaleko od svoje kuće u selu Malča. Postao je prvi osuđenik na doživotnu robiju ali je iza rešetaka proveo samo dve jer je 8. jula ove godine preminuo u bolnici u Požarevcu.

Aleksandra kaže da je ponosna na svoju ćerku jer se ipak izborila sa traumom sa kojom bi se teško nosila i odrasla osoba.

- Kad pomislim na te dane koje je provela sa tim čovekom, mogu da kažem samo da je zlatni Bog spasio, držao je jakom i stabilnom i dao joj snagu da to ipak nekako prevaziđe. Ona se i dalje oporavlja, potrebna joj je psihološka podrška a ovaj dan je njoj mnogo teži nego nama. U subotu je kazala da danas neće ići u školu, juče nije htela ni na slavu sa nama, ovaj dan je vrati u onaj pre tri godine kada se srela oči u oči sa zlom. Nisam htela da je silom teram u školu ali se ona zaista razbolela, suprug je odveo kod lekara tako da je danas izostala sa nastave – opisuje ćerkinu borbu sa traumom ova Nišlijka.

Dodaje da njihovoj porodici mnogo znači podrška dobrih ljudi koji su im se našli u najtežim danima.

- Mnogi su nam priskočili u pomoć, što materijalno što kroz podršku. Zahvalna sam mnogo i gradu Nišu, našoj gradonačelnici što su nam izgradili kuću. Ćerka se nadala da će Novu godinu dočekati u našem novom stanu ali još nismo dobili dozvolu za električni priključak. Nadamo se da će se to uskoro desiti, ona želi da pređe tamo iako nema struje, nekako joj i mi postajemo teret. Shvatam da kako odrasta da je svesnija šta joj se u stvari desilo. Nama je najveća želja da svaka od predstojećih godina odnese deo tog tereta, da nam da snage da jače koračamo. Naša kćerka je upisala prvi razred srednje škole, ima dobre drugove i drugarice, otvaraju joj se mogućnosti za mnogo toga. Život ide dalje, moramo da budemo jaki, da stegnemo srce, da se izborimo sa tom tugom koja nas jede i da joj pomognemo da taj 20. decembar jednog dana za nju postane dan kao svaki drugi – zaključila je Aleksandra.

(Espreso / Telegraf)