ZDRAVLJE
Unutrašnje krvarenje se može JAVITI TOKOM SNA: Stručnjaci upozoravaju da PREPOZNATE SIMPTOME na vreme
Unutrašnjem krvarenju često prethode saobraćajne nesreće, tokom kojih se vozilo naglo zaustavi, usled čega može doći do pucanja krvnih sudova i organa
Unutrašnje krvarenje je prodor krvi u telesnu šupljinu, organ ili tkivo. U većini slučajeva ovakav oblik krvarenja posledica je fizičke traume, jačeg udarca, kardiovaskularnog problema ili bolesti.
Unutrašnje krvarenje ispoljava se kao hematom ili kao prisustvo krvi u pljuvački, mokraći, stolici. Ovaj oblik krvarenja može se javiti iznenada i biti praćen jakim bolom i nesvesticom, ali moguće je da bude skoro neprimetan i bez jasnih simptoma. Stručnjaci upozoravaju da jak bol nije uvek i znak jačeg krvarenja, piše eKlinika.
Unutrašnje krvarenje kao posledica traume
Uzroci unutrašnjeg krvarenja su različiti kao i znaci i simptomi ovog stanja. Unutrašnje krvarenje može biti posledica fizičke povrede. Trauma je jedan od najčešćih uzroka unutrašnjeg krvarenja. Trauma može biti oštra i nastati usled prodora nekog predmeta u telo, ili tupa posle udarca koji u početku možda i neće biti praćen jasnim simptomima unutrašnjeg krvarenja.
Unutrašnjem krvarenju često prethode saobraćajne nesreće, tokom kojih se vozilo naglo zaustavi, usled čega može doći do pucanja krvnih sudova i organa. Ovaj oblik krvarenja često je posledica preloma dugih kostiju ruke, noge ili karlice. Fragmenti kostiju mogu pokidati krvne sudove i izazvati obilno krvarenje.
Do pucanja krvnog suda može doći i u trenucima odmora
Unutrašnje krvarenje može biti i posledica aneurizme – abnormalnog proširenja krvnih sudova. Moguće je da zbog slabosti krvnog suda dođe do njegovog pucanja. Do pucanja krvnog suda može doći tokom intenzivne aktivnosti, ali i u trenucima odmora, tokom sna. Aneurizme se mogu javiti u bilo kom krvnom sudu, ali najčešće su na krvnim sudovima mozga (cerebralna aneurizma) ili aorti, u grudnom košu ili abdomenu.
Poremećaji krvarenja kao što je hemofilija mogu dovesti do povećanog rizika od krvarenja, uključujući i unutrašnje krvarenje. Unutrašnje krvarenje se javlja i posle neodgovarajuće upotrebe lekova, na primer varfarina. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput aspirina mogu da izazovu unutrašnje krvarenje ako se prekomerno koriste, poseban oprez savetuje se pacijentima koji imaju čir. U nešto ređim slučajevima unutrašnje krvarenje je posledica hemoragične groznice.
Simptomi ne ukazuju uvek na težinu krvarenja
Simptomi unutrašnjeg krvarenja ne ukazuju uvek na težinu stanja. Moguće je da velike količine krvi budu izgubljene posle povrede abdomena ili bubrega, i da ovo stanje ne bude praćeno jasnim simptomima krvarenja. Nasuprot tome i male količine krvarenja u nekim delovima mozga mogu izazvati ozbiljne simptome, pa čak i smrt. U slučajevima fizičke traume, početni nedostatak znakova ili simptoma ne znači da je stanje pacijenta stabilno, moguće je da se nešto kasnije jave ozbiljni simptomi.
Unutrašnje krvarenje najčešće je praćeno vrtoglavicom, u slučajevima kada je gubitak krvi postepen, vrtoglavica se može osetiti samo kada pacijent pokuša da ustane. Bol je čest simptom unutrašnjeg krvarenja, jer krv iritira tkiva. U grudnom košu bol može biti ograničena na područje krvarenja, ipak ako je krvarenje u stomaku bol se može preneti i na druge delove tela.
Nedostatak daha, utrnulost šaka i stopala
Nedostatak daha je još jedan simptom unutrašnjeg krvarenja. Sa gubitkom krvi, telu nedostaju dovoljne količine crvenih krvnih zrnca, koja bi dopremila kiseonik do tkiva, pa se često uočavaju zbog toga poteškoće s disanjem. Trnjenje šaka i stopala još je jedan simptom unutrašnjeg krvarenja, koji je posledica potrebe tela da zaštiti vitalne organe. Nedovoljna prokrvljenost udova može izazvati trnjenje i peckanje u rukama, šakama, prstima, stopalima. Unutrašnje krvarenje može izazvati i hiperventilaciju (ubrzano disanje) koje nastaje kada telo pokuša da podigne nivo kiseonika.
Javljaju se i problemi sa vidom, nejasan, zamagljen, dvostruki vid, može biti posledica krvarenja mozga. Mučnina i povraćanje nastaju, takođe, usled gubitka krvi ili kao odgovor na bol. Ovi simptomi uobičajeni su kod krvarenja u digestivnom traktu ili u mozgu. Jako i iznenadno unutrašnje krvarenje može biti praćeno i obilnim znojenjem, bez jasnog razloga. Gubitak krvi može izazvati brzu promenu telesne temperature i usloviti iznenadno i jako znojenje. Pacijenti često kažu da ih je „oblio hladan znoj“.
Gubitak krvi može dovesti do trajnih oštećenja vitalnih organa
Unutrašnje krvarenje može, ako se ne prepozna na vreme dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa čak se završiti i smrtnim ishodom. Može doći i do trajnog oštećenja ili otkazivanja organa poput srca i bubrega.
(Espreso/Eklinika/D.T.)