Ilustracija, Foto: Profimedia

OTKRIVAMO I KOJU

OVU STVAR SU IZMISLILI SRBI I KORISTI GA BUKVALNO CEO SVET: Retko ko bi POVEROVAO da je u pitanju BAŠ OVO

Kada žurite negde prva stvar u koju pogledate jeste sat, ali da li znate ko ga je prvi osmislio?

Objavljeno: 16.12.2022. 12:05h > 12:13h

Vreme se shvata kao trajan neprekidan sled događaja koji se odvijaju u nepovratnom smeru od prošlosti, kroz sadašnjost ka budućnosti. Vreme je jedan od osnovnih pojmova u nauci, umetnosti i religiji.

Iako se i dan danas vodi polemika da li nas upravo to vreme ograničava, složićete se da smo na neki način upravo mi odgovorni da li na kvalitetan način raspoređujemo naše vreme ili ga traćimo.

Kada žurite negde prva stvar u koju pogledate jeste sat, ali da li znate ko ga je prvi osmislio?

Iako su mnogi od nas odrastali verujući da su prvi sat izmislili Švajcarci, zapravo ovo nije istina. Tu zaslugu preuzima Srbin, odnosno Lazar Srbin Hilandarac.

foto: Profimedia

Prvi javni mehanički sat napravio je srpski monah Lazar Svetogorac 1404. godine u Rusiji, što će reći, gotovo 200 godina pre nego što su švajcarski časovničari, danas poznati kao najbolji majstori u svetu, osnovali svoj esnaf (1601. godine). Od oko 1200 znamenitih časovničara Evrope, ovaj sluga Božiji se, hronološki gledano, nalazi između drugog i četvrtog mesta.

Lazarov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. Izrađen je po narudžbini Velikog kneza Vasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

– U to doba, kako piše u ruskim izvorima, Lazarev časovnik je bio pravo tehničko čudo. Kao što se može videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje njihovih četvrtina, što je bilo dodatno čudo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali značaja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge Velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, možda i više sličnih časovnika širom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati manje od 55, 60 godina. Moguće je i da ga je Velikom knezu moskovskom preporučio lično Despot Stefan Visoki – govori mašinski inženjer Želimir Stefanović, istraživač srpskog časomerj

(Espreso)