BANKARI UPOZORAVAJU: Građani Srbije sve ČEŠĆE imaju ovaj PROBLEM!

Za godinu dana, još 21.863 računa skliznulo je u nedozvoljeni minus. Plata je mnogima, zbog skoka inflacije, sve više "tesna", pa bez dodatnih priliva, lako se pređe prvo u dozvoljeno, pa i nedozvoljeno prekoračenje.

Prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, svaki deveti dinar dozvoljenog minusa - nema pokriće.

Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je 42.266 dinara, od čega je 11 odsto u docnji. U ovoj "crvenoj zoni" po tekućem računu, tako se na kraju novembra našlo ukupno 263.749 računa. Statistika kaže da je oko 4.500 dinara prosečna suma "crvenog prekoračenja".

Gotovo pet odsto klijenata koji imaju najmanje jedan račun u nekoj od ukupno 21 banke koja posluje u Srbiji, prešlo je iz dozvoljenog u nedozvoljeni minus. Kako bankari kažu, sudeći po visini kamata za ovu vrstu pozajmica, više bi im se isplatilo da je zamene za gotovinski kredit. Čak i sa uvećanim kamatama za dinarske pozajmice, koje su trenutno do 12 odsto, to je mnogo isplativija opcija nego 29,07 odsto za dozvoljeni, odnosno 30,77 procenata - kolika je prosečna provizija za nedozvoljeni minus.

- Trenutno je oko 5,7 miliona klijenata otvorilo više od 8,5 miliona računa, a što je porast od 2,3 odsto u odnosu na isti period 2021. - podatak je novembarskog Kreditnog izveštaja UBS.

- Broj korisnika računa je povećan za 1,4 odsto.

Bankari ne kriju da je dozvoljeno prekoračenje najskuplji bankarski proizvod, pre svega zbog nepredvidivosti potrošnje odobrenih sredstava i otvoreno savetuju da se koristi samo u slučaju nužde. Kako objašnjavaju, kada banka odobrava dozvoljenu pozajmicu, to radi bez saznanja, koliko će klijent da potroši novca i kada.

- Kada sam prvi put otvarala dozvoljeni minus, imali su ga svi koje poznajem a u banci mi baš niko nije sugerisao koliko je to zapravo skupa varijanta - kaže Petra B. iz Beograda. -

U nekom momentu sam došla do toga da mi je odobren iznos u visini plate i po, pa nikada nisam ni izlazila u plus. A dešavalo se da upadnem i u nedozvoljeni, ako prođe neka rata kartice, ili ček, a da nisam odvojila sredstva za to. Kada sam stavila na papir koliko me koštaju kamate, ispostavilo se da mi je daleko isplativije da minus pokrijem pozajmicom iz kredita. U jednom momentu na ovaj način izađete na "slobodu", vratite kredit, a na računu vam je ista količina novca, kao u momentu kada ste dogurali do kraja dozvoljenog.

Kako naša sagovornica objašnjava, poslednjih meseci je, međutim, ponovo "sletela" u minus jer su troškovi zbog inflacije drastično porasli, a primanja ostala na istom nivou. U međuvremenu za oko jedan do dva odsto poskupele su provizije na minuse, u odnosu na početak godine.

DUG PREŠAO 28 MILIJARDI EVRA

UKUPAN dug bankama na kraju prošlog meseca popeo se na oko 28,5 milijrdi evra.

Privreda otplaćuje oko 16, a stanovništvo - 12 milijardi evra. Dok je u odnosu na prethodnu godinu dugovanje pravnih lica veće za 7,2 procenta, preduzetnika za 3,4 odsto, a stanovništva 7,8 procenta, u odnosu na prethodni mesec brojke su u blagom opadanju.

PROVIZIJA

Samo u jednoj banci provizija na dozvoljeno prekoračenje bilo je ispod deset odsto, u 14 je preko 20 odsto, a u ostalih šest preko 30 procenata. U nekoliko banaka za nedozvoljeni minus kamata je čak iznad 50 procenata!

(Espreso/ Novosti/ B. Caranović)