BOLJE I OD BEOGRADA: Evo u KOM MESTU Katarina Marković IMA VIKENDICU, ŽELEĆETE DA ČUJETE (FOTO)

Za razliku od njenih koleginica, glumica Katarina Marković (40) nije prisutna na društvenim mrežama. Uverena kako će dobra uloga uvek pronaći put do nje, ne objavljuje detalje iz svog privatnog i profesionalnog života.

- Izbegavam društvene mreže jer tako čuvam svoj mir. Inače sam uznemirena količinom informacija koje možete o nekome da pronađete na internetu, koje najčešće nemaju veze sa istinom. Ima me dovoljno u javnosti, u pozorištu, serijama i na filmu. S velikim zadovoljstvom pratim ono što rade moje kolege, odgledam njihove predstave. Nisam žena za društvene događaje, mada i van esnafa vodim aktivan život- otkriva Katarina.

Kad joj naiđe period da nema puno posla, vreme rado provodi na selu, u roditeljskoj vikendici u okolini rodnog Kruševca.

- Uspela sam da provedem tri nedelje u potpunoj izolaciji i moram priznati da mi je to veoma prijalo. Čak i ako nemate stoku ili ne obrađujete zemlju, na selu uvek ima nešto da se radi - da se skupi voće, neguje cveće, oplevi trava... Zaista sam uživala i odmorila dušu.

Tamo je skupila snagu za ulogu Grete Olson u komadu “Ubistvo u Orijent ekspresu” njenog matičnog Pozorišta Boško Buha.

- Predstava je izuzetno zanimljiva, to je jedino delo Agate Kristi koje je adaptirano za pozorište. Bogata je i deluje svetski, i svako izvođenje je sve bolje. U Buhi sam već jedanaest godina i uživam da igram za decu, mada mi je organizam adaptiran da mi adrenalin bude povišen uveče, a dečje predstave uglavnom izvodimo pre podne. Ponekad s klincima moram i da se nadjačavam jer sve komentarišu vrlo glasno, ali mi je super kad ih vidim da baš zdušno navijaju za nekog svog junaka i brane ga. Otvoreni su i iskreni pa od njih svašta možeš i da čuješ i da naučiš.

Nju je gluma odabrala još kao devojčicu, iako je bila zainteresovana za mnoge aktivnosti, od rukometa i karatea do recitatorske i dramske sekcije.

- Na sreću, gluma je sve to nekako objedinjavala i u njoj sam se najduže zadržala, samo je bilo pitanje hoću li i istrajati. Mama me je sa četiri-pet godina vodila u kruševačko pozorište na predstave, iako ono nema dečju scenu. Kruševac voli i neguje svoje glumce, a baš ih ima, od Radmile Savićević, Taška Načića, Miodraga Petrovića Čkalje do Marka Živića. I ima biste svih svojih viđenijih umetnika. Nedavno je Marko Živić dobio ulicu. Raduje me što se značajnim ličnostima i na ta način odaje počast. S Markom sam mnogo i radila, imali smo neko posebno prepoznavanje i razumevanje. Gledala sam ga čak i kao klinka i veoma mi je nedostaje. Bio je božansveno biće - zaključuje Katarina Marković

(Espreso/Gloria)