donacija reproduktivnog materijala
SRPKINJE BIRAJU ŠPANSKE DONORE SEMENA UZ POMOĆ FILTERA: Otkrivamo vam celokupni postupak sa doniranim ćelijama!
"Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira postupke za parove kod kojih žena nema više od 45 godina i za žene bez partnera koje nemaju više od 45 godina"
12. decembra počeo je postupak vantelesne oplodnje sa doniranim ćelijama iz inostranstva. Parovi su prijavljivanje mogli da izvrše telefonskim i elektronskim putem mesec dana unazad. Srbija u ovom trenutku ima sklopljen ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, a plan je da se broj banaka poveća.
Ovo je jako važna vest za parove koji se bore sa neplodnošću i ogromna šansa za roditeljstvo za sve koji do bebe moraju uz doniran reproduktivni materijal, a kako nam je objasnila Dragana Krstić iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo", parova u toj fazi ima jako mnogo u našoj državi.
Da li je u pitanju žena ili muškarac bez sopstvenih reproduktivnih ćelija, potpuno je svejedno, jer do sada su svi oni morali da putuju u inostranstvo ne bi li ušli u ovaj postupak i dobili svoju šansu. Jako je važno bilo da oni svoju šansu dobiju ovde, u Srbiji", ispričala je za Espreso Dragana.
Kako se prijaviti?
Sagovornicu smo pitali kroz kakav postupak moraju da prođu parovi kako bi ostavili pravo na donirane ćelije gde nam je objasnila celu proceduru korak po korak.
Postupak kroz koji treba da prođu svi je da imaju preporuku od strane lekara specijaliste za sterilitet ili druge specijalnosti (urolog, endokrinolog) da mogu da urade postupak sa doniranim materijalom. Mnogima to pokazuje i sam hormonski status, a neki saznaju posle nekoliko postupaka vantelesne oplodnje sa sopstvenim reproduktivnim ćelijama pa nakon toga dobiju mišljenje da je donacija opcija", ispričala je Dragana.
Kako nam je dalje sagovornica objasnila, kada se dođe do činjenice da je donacija opcija kojoj mora da se pribegne, preostaje prijava na portal e uprave.
Ovo važi za postupke donacije koje finansira RFZO, na kom se zakazuje termin za komisijski pregled prema mestu prebivališta. Na sam komisijski pregled se donosi dokumentacija koja dokazuje odsustvo reproduktivnih ćelija i redovni nalazi za partnera/partnerku. Nakon prolaska komisije se čeka uvoz potrebnih ćelija ili spermatozoida i dalje nastavlja ka proceduri pripreme i ulaska u sam postupak vantelesne oplodnje", rekla nam je Dragana Krstić iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo".
Ko može da se prijavi za proceduru o trošku države?
Ona je objasnila da i u postupku vantelesne oplodnje sa doniranim ćelijama par (ili žena) mogu da se opredele da idu preko Fonda i da im država plati postupak ili da ga plate sami. Baš kao i u postupku redovne VTO.
Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira postupke za parove kod kojih žena nema više od 45 godina i za žene bez partnera koje nemaju više od 45 godina. Naravno potrebno je da se kod para dokaže da je donacija zaista potrebna, a kod žene bez partnera je jasno da je potrebna donacija spermatozoida i ona prilaže izjavu overenu kod notara da nema partnera", objasnila je dalje sagovornica za Espreso.
Sagovornica nam je otkrila i da se njihovom Udruženju javlja veliki broj žena koje su napunile 45 godina i koje su starije od tih godina.
"Mahom se postupci sa sopstvenim jajnim ćelijama rade do 45. godine života i zaista je potrebno ovu granicu pomeriti kako bi se mogle i starije žene prijaviti za finansirane postupke".
S obzirom na to da je Ministarstvo zdravlja Srbije potpisalo je ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija u Španiji, prethodnih dana je održana onlajn obuka sa pomenutom bankom kako da pacijenti biraju donore, a sagovornica nam je otkrila kako to funckioniše.
Verujem da će to biti kao i u drugim državama. Važne karakteristike su svakako boja kose, boja očiju, visina i krvna grupa. Ove karakteristike su uobiočajene kod izbora donora ili donorki u inostranim zemljama i potrebno je da se one poklope za željama primaoca doniranog materijala kako ne bi fizički bilo prevelike razlike između dece i roditelja", objasnila je.
U Udruženju "Šansa za roditeljstvo", svakodnevno se obavlja više od 50 razgovora i još veći broj drugih komunikacija sa svima onima kojima je sterilitet prepreka do roditeljstva. Pored nerazumevanja okoline, rizika da se izgubi posao i medicinskih prepreka, postoji i niz drugih problema sa kojima se suočavaju parovi kojima je sterilitet prepreka do roditeljstva.
"Kroz sve naše aktivnosti trudimo se da poboljšamo opšti nivo svesti o ovom problemu i podignemo nivo kvaliteta lečenja u Srbiji i naravno podržavamo svaku promenu na bolje", rekla nam je za kraj Dragana ispred Udruženja "Šansa za roditeljstvo".
(Espreso / Jovana Nedeljković)