SRBI NIKAKO NE MOGU DA SE RATOSILJAJU OVOG SUJEVERJA: Da li znate zašto posle GROBLJA peru RUKE?

Pogrebni običaji koje praktikujemo, preneli su se iz tradicionalnog modela kulture u savremeno srpsko društvo.

Razlikuju se ne samo u različitim delovima zemlje, već i od porodice do porodice. Ipak, postoji i jedan koji se izdvaja svojom opštom prihvaćenoćšu, ali i antičkim poreklom. Reč je o ritualnom pranju ruku u povratku sa groblja.

- To je još antičko nasleđe. Porodica koja izgubi nekoga za svoju sredinu postaje "nečista". Ona je "načeta" porodica koja uz pomoć rituala prvih godinu dana od smrti pokojnika, prolazi kroz proces "očišćenja" - kaže etnolog Vesna Marjanović objašnjavajući da je pranje ruku zapravo spiranje od smrti.

Ona dodaje da je groblje prostor kojim "vlada nečistoća", te da ruke peru svi, ne samo porodica čiji je član umro.

- Po povratku sa groblja bitno je ne ići istim putem, kao i to da prvo dođe muško dete koje ima i oca i majku - kaže ističući da se to čini u slavu života.

Oproštaj od pokojnika

Prilikom spuštanja pokojnika u raku, čest je i običaj bacanja busena zemlje preko kovčega. Reč je o svojevrsnom oproštaju.

- Prvi busen je veza sa donjim svetom. Porodica ostaje kao kopča između, zato njega treba da baci neko od najbližih - kaže etnolog ističući da neki naredni grumen zemlje može baciti ko god želi da se oprosti.

Crnina

Prema njenim rečima, crnina se nosi do godinu dana. Ipak, postoje izuzeci.

- Sa nevoljama, stradanjima, osipanjem porodice, ima žena koje se opredele da doživotno nose crninu, pogotovo ako su izgubile muža, brata, decu - navodi primere odstupanja ističući da je običaj da se najbliži poruše na 12 meseci koliko je, prema verovanju, potrebno da se porodica oprosti od svog umrlog člana.

Dalja rodbina to može učiniti na 40 dana ili šest meseci. Ipak ni ovi periodi nisu slučajno odabrani. Prvi se tiče Isusovog stradanja, drugi označava vreme potrebno zemlji da se slegne.

Obilazak groba

Običaj "obilaženja" groba najčešće je redovan u prvih 40 dana od momenta smrti, u cilju izmirenja porodice preminulog s neminovnim odlaskom.

- Sada se mahom i u gradovima, prvih 40 dana na groblje izlazi svakodnevno da bi se popalile sveće. Po verovanju, one treba da izgore.

Uz tvrdnju da je svaki kraj za sebe, te da svaka porodica ima svoje mikrorituale kojih se pridržava, ističe da su negde postojale tzv. trećine, sedmine i devetine.

- Narod je sada sve to spojio ukoliko ne ide svakodnevno - kaže dodajući da ovaj izlazak na grob nema jednaku "težinu" daća koje slede.

Ujedno ističe još jednu razliku. U prvim danima po smrti, grob obilazi najuža porodica. U slučaju 40-dnevnog pomena, treba da se pojavi svako ko je prisustvovao sahrani.

(Espreso)