UZGAJANJE OVOG POVRĆA MOŽE DA DONESE LEPU ZARADU: Proizvodnja je celogodišnja i brzo donosi PROFIT

U Beogradu više od 300.000 ljudi živi od poljoprivrede u više od 33.000 registrovanih gazdinstava. I, iako je šira teritorija prestonice u pitanju, ne radi se tu o proizvodnji na okućnici, pokazuje primer porodice Tabaković iz Velike Moštanice. Tabakovići, pokazuje reportaža AgroTV, godišnje naprave i na tržnici glavnog srpskog grada prodaju, pola miliona glavica zelene salate. Za to im je bilo potrebno više od nekoliko decenija ulaganja i rada, kao bi danas imali 55 ari pod plastenicima i dva hektara na otvorenom prostoru. Na severnom obodu Šumadije, na obronku Avale i 25 kilometara od beogradskih Terazija, u gradskoj opštini Čukarica, Tabakovići su, kažu, starosedeoci. Velika Moštanica danas živi od uslužnih delatnosti, malo ko se bavi poljoprivredom i svi su poslom ili školom vezani za Beograd.

Ponuda koja se ne odbija Tabakovići su svoju poljoprivrednu proizvodnju počeli sa paradajzom i krastavcem ali ona su dobili „ponudu koja se ne odbija“. Ponuđeno im je da rade zelenu salatu za prodaju u jednom velikom trgovinskom lancu. – Ponuda nije mogla da se odbije jer je proizvodnja celogodišnja a ima sigurnu prodaju – kaže Dejan Tabaković. Iako su počeli sa svima poznatom putericom, u proizvodnji za trgovca su se opredelili za ukrasnu, tzv. reckavu salatu, sorti kristal, lolobjonda, lolorosa… Počeli su sa malim plastenicima, od jednog ara i sa 1.500 glavica salate.

– Proizvodnja salate je izuzetno zahtevna, pogotovo leti i zimi. Treba je zaštititi i od 40 stepeni leti ali i od zimskog mraza i to 150 dana tokom zime. To je velika muka u malom plasteniku, dok veliki, sa duplim zidom, donekle olakšava posao – objašnjava Dejan.

Svetska proizvodnja ali i domaće mašine Gajenje je savremeno, na malču i sa sistemom navodnjavanja kap po kap. U malim plastenicima folija na kojoj se uzgaja salata je ručno postavljena, dok je u velikima to urađeno mašinski. A samu mašinu je osmislio i patentirao sam Dejan Tabaković. – Smislili smo nekoliko mašina kako bi sebi olakšali posao. Od mašine za vađenje rasada, do postavljanja folije za podlogu. Naravno, imamo i fabričke mašine, iz Italije, s kojima se za dva sata obavi posao za koji je ručno potrebno tri dana – objašnjava Dejan. I plastenike su sami napravili, i one velike od pet ari, i tako uštedeli 40 odsto troškova. A jedan ovakav veliki plastenik košta između 15.000 i 20.000 evra.

Dejan ne ovome ne staje. Već danas razmišlja o upotrebi dronova u svojoj proizvodnji. – Sve što može da doprinese proizvodnji, treba i da se upotrebi. Proizvodnju ćemo svakako širiti, stasava i troje dece i ona će pripomoći – zaključuje Dejan Tabaković za AgroTV.

(Espreso / 24sedam)