JOŠ JEDAN SILOVATELJ DANAS IZLAZI NA SLOBODU: 15 godina proveo u zatvoru zbog napastvovanja DEVOJČICA!

Igor Bogdanović odslužio je kaznu od 15 godina zatvora zbog silovanja dve maloletnice i prema nezvaničnim saznanjima, danas izlazi na slobodu.

Bogdanović je proglašen krivim zato što je 13. decembra 2007. godine, oko 14 časova, u Ulici braće Srnić prinudio na obljubu maloletnu devojčicu. On joj je, kako je utvrdio sud, najpre stavio ruku preko usta, a potom je ugurao u lift koji je zaglavio između spratova. Potom je više puta ošamario devojčicu, a zatim se seksualno iživljavao nad njom. Kada je završio, Bogdanović joj je zapretio da će je ubiti ako nekome bilo šta kaže, a zatim je pobegao.

Drugo delo za koje je oglašen krivim, Bogdanović je počinio dva dana pre prvog i to u Ulici vojvode Šupljikca. Način na koji ga je izvršio, bio je gotovo identičan. Prema presudi, u koju je „Politika” imala uvid, Bogdanović je pratio svoju žrtvu, a kada je video da devojčica otključava vrata, sačekao je nekoliko minuta i pozvonio. Kada je devojčica upitala: „Ko je?”, on je odgovorio: „Tata”.

Ne sumnjajući da joj preti opasnost, ona je otvorila ulazna vrata kuće, i kada je videla da pred njima nije njen otac pokušala je brzo da ih zatvori. Bogdanović je, međutim, uspeo da stavi nogu između vrata i praga. Uz pretnju da je gotova ukoliko bude pisnula, napasnik je naterao devojčicu da pođe do sobe na spratu i skine donji veš. Zatim je seksualno zlostavljao.

Dve nedelje kasnije, Bogdanović je napao i treći put. U Ustaničkoj ulici povukao je žrtvu, takođe maloletnicu, do ulaza zgrade, a kada su došli između prvog i drugog sprata, naredio je da ga oralno zadovolji. Kako je ona odbila to da uradi, napasnik je nekoliko puta udario u glavu. Devojčica je počela da se otima, udara nasilnika i vrišti. Bogdanović nije uspeo u svojoj nameri jer je jedan od komšija čuo dečije vapaje i pobegao je.

Povodom ove informacije, kontaktirali su Upravu za izvršenje krivičnih sankcija u vezi sa tim šta je sve urađeno sa njegovom pripremom za povratak u društvenu zajednicu.

"Kolege u Službi za tretman Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu, u saradnji sa Odeljenjem za vanzavodske sankcije i mere, izradili su blagovremeno program pripreme za otpust osuđenog Igora Bogdanovića. Naglašavamo da je to deo naših redovnih procedura za svako lice koje se vraća u društvenu zajednicu kako bismo izbegli medijske spekulacije da se to čini ad hoc ili onda kada postoji medijska zainteresovanost za nekog pojedinca.

U skladu sa zakonskim okvirom koja se odnosi na svako osuđeno lice, zavod je o isteku kazne Igora Bogdanovića obavestio njegovu porodicu, nadležni sud, nadležnu Policijsku upravu i Centar za socijalni rad.

Kako bi javnost bila podrobno informisana, podsećamo da se program sastoji od pružanja pomoći prilikom pronalaženja smeštaja i ishrane, pružanje pomoći u ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, davanja saveta u cilju usklađivanja porodičnih odnosa, pružanja podrške i pomoći prilikom pronalaženja zaposlenja, odnosno dovršavanja školovanja ili stručnog osposobljavanja, uspostavljanja saradnje sa nadležnim centrom za socijalni rad u cilju davanja novčane podrške za podmirivanje najnužnijih potreba…

U tom smislu Bogdanoviću je izrađena lična karta tokom izdržavanja kazne zatvora i obezbeđena mu je neophodna dokumentacija kako bi koristio zdravstveno osiguranje i sva druga prava po izlasku na slobodu.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija organizovala je multisektorske sastanke sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, nadležnog Centra za socijalni rad i filijale Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu. Naglašavamo i da je organizovano više sastanaka između poverenika, zavodskog vaspitača i Bogdanovića kako bi se ovo osuđeno lice podstaklo da aktivno učestvuje u pripremi za otpust i kako bi se na vreme prepoznale sve njegove potrebe po povratku u zajednicu.

U proces pripreme za otpust je bila uključena i nevladina organizacija koja se godinama unazad bavi postpenalnom podrškom bivših osuđenih lica sa ciljem da se ovom licu pomogne da se što lakše integriše u svakodnevne životne aktivnosti. Uprava je iskoristila sve zakonske mehanizme koje njoj, ali i drugim državnim institucijama i nevladinim organizacijama, stoje na raspolaganju kako bi se ovom licu pružila sva potrebna pomoć u prvim danima po izlasku na slobodu. Stoga sve medije molimo da se uzdrže od senzacionalizma prilikom izveštavanja kad je reč o počiniocima ovakvih krivičnih dela na šta ih zakon i novinarski kodeks obavezuju budući da su maloletna lica oštećene strane.

Priprema za otpust je proces koji počinje prvog dana kad osuđeno lice stupi na izdržavanje kazne time što se uključuje u programe Službe za tretman (individualni i grupni programi rada). U svakom konkretnom slučaju za osuđeno lice se izrađuje individualni program pripreme za otpust u zavisnosti od dužine kazne i to - najranije godinu dana, a najkasnije tri meseca pre isteka kazne.

Osuđenik se podstiče na aktivno učestvovanje u pripremi za otpust i na osnovu utvrđenog programa za otpust osuđeni se uključuje u pojedinačni ili grupni savetodavni rad. U tom smislu, zaposleni u Službi za tretman u kazneno-popravnim ustanovama i zaposleni u našim povereničkim kancelarijama (zadužene za sprovođenje tzv. alternativnih sankcija) intenzivno sarađuju sa svim relevantnim državnim i nevladinim organizacijama u cilju što bolje pripreme osuđenika za povratak u društvenu zajednicu.

Služba za tretman stavlja poseban fokus na lica koja nemaju adekvatnu podršku porodice ili svog okruženja ili su lošeg materijalnog stanja. Treba imati u vidu da nemali broj osuđenih lica ima podršku svojih porodica (bračnih partnera, dece, najbližih srodnika) što u velikoj meri utiče na vrstu pomoći koju će da zatraže. Podrška porodice je od suštinskog značaja za rad sa osuđenim licima i tokom izdržavanja kazne i tokom pripreme za otpust, kao i po izlasku na slobodu.

Osuđenicima se pomaže da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, smeštaj, posao. Iz tog razloga ih upućujemo na pomoć i podršku koju mogu da dobiju u nadležnim institucijama - policijskim upravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nadležnim centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prihvatilištima za odrasle, Crvenom krstu. Uprava i njeni poverenici blisko sarađuju sa svim nevladinim organizacijama koje se bave prihvatom osuđenika u cilju pomoći oko smeštaja i pronalaženja posla i u tom smislu najbolju saradnju imamo sa organizacijama u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada…

Ključna je podrška kako vladinog tako i nevladinog sektora kako bi se bivša osuđena lica što lakše uklopila u društvo i kako bi im se dala šansa da se zaposle i ne čine nova krivična dela. Među njima je nemali broj onih koji su u zavodima prošli obuku za neko od deficitarnih zanimanja, dobili sertifikat, u kome nije navedeno da je stečen tokom izdržavanja kazne kako bi se izbegla moguća diskriminacija. Uz to, sva osuđena lica su tokom boravka u zavodu stekla i radno iskustvo na ovim poslovima (poslovi varioca, molera, fasadera, pekara, kuvara, elektroinstalatera…) tako da je reč o osobama koje imaju „zanat u rukama“.

Naglašavamo i da najbolji tretman u zavodu daje dobre rezultate samo ako je celo društvo spremno da prihvati bivše osuđeno lice i olakša mu uključivanje u zajednicu.

U skladu sa Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ako služba za tretman proceni da postoji potreba za pružanjem pomoći osuđenom nakon izvršene kazne zatvora ili osuđeni sam zatraži pomoć poverenik najkasnije u roku od mesec dana pre otpusta započinje sa izradom programa pomoći.

Prilikom izrade programa pomoći poverenik sarađuje sa službom za tretman i osuđenim. Osuđenik se u postpenalni program pomoći i u programe Službe za tretman dok traje kazna uključuje samo ako on to želi.

Program pomoći se sastoji od:

1.pružanja pomoći prilikom pronalaženja smeštaja i ishrane; 2.pružanje pomoći u ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu; 3. davanja saveta u cilju usklađivanja porodičnih odnosa; 4.pružanja podrške i pomoći prilikom pronalaženja zaposlenja, odnosno dovršavanja školovanja ili stručnog osposobljavanja; 5.uspostavljanja saradnje sa nadležnim centrom za socijalni rad u cilju davanja novčane podrške za podmirivanje najnužnijih potreba; 6. pružanje podrške i pomoći u uzdržavanju od upotrebe opojnih droga i alkohola; 7. pružanje drugih oblika pomoći i podrške.

Program se obustavlja ako lice prema kojem se program pomoći sprovodi ne sarađuje ili odbija saradnju.

(Espreso / Telegraf)