GODINAMA ZA SVETOG NIKOLU PRAVITE POGREŠNO SLAVSKO ŽITO: Ovako je jedino ISPRAVNO

Slava je srpski narodno-crkveni običaj i posle Vaskrsa i Božića, treći najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Ona je toliko karakteristična za nas Srbe da predstavlja znak prepoznavanja i identifikacije.

Slava se proslavlja uz posnu ili mrsnu trpezu. Sve slave koje padaju u vreme posta kao i one koje padaju sredom i petkom (takođe posni dani) se proslavljaju uz posnu trpezu. Postoje samo tri slave koje i ako padnu na sredu i petak se proslavljaju uz mrsnu trpezu a to su Sveti arhiđakon Stefan i Sveti Vasilije Veliki, koje su u periodu između Božića i Bogojavljenja kada je razrešen post u sredu i petak. Treća slava je Sveti velikomučenik Georgije koji ako padne u "svetlu sedmicu", posle Vaskrsa, može biti izuzet od posta u sredu i petak. Ostale slave se slave uz mrsnu trpezu. Postoje slučajevi kada svečari posnu slavu slave uz mrsnu trpezu ili obratno.

Međutim, važnije čak i od slasvske trpeze su običaji, okosnicu tih običaja čine priprema slavskog kolača i žita.

Pred slavu u kući se kuva žito (koljivo). Koljivo (ili žito) pravi se od kuvane pšenice. Može da se pripremi na razne načine, ali najčešće sadrži orahe, oraščiće i/ili karanfiliće i med. Pšenica je simbol Vaskrsenja Hristovog. Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena. Kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Smatra se da ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života. Prema crkvenim izvorima, potpuno je pogrešno ne spremati žito za Aranđelovdan i Ilindan pod izgovorom da su oni "živi svetitelji" iz sledećih razloga:

- Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji slaviše slavu pre nas.

- Pravoslavni hrišćani smatraju da nema živih i mrtvih svetitelja, već da su svi živi i posreduju pred Bogom za nas. Što, dakle, znači da se ne molimo mi za njih već oni za nas.

- Postoje mnoge varijante kako se sprema slavsko žito, odnosno koljivo, deluje naizgled da je sve slično, ali ukus odvaja jedno slavsko žito sa orasima od drugog.

Recept za slavsko žito

Najbolji recept za slavsko žito sa orasima ima nekoliko tajni u pripremi, a evo i kako da ga napravite:

Sastojci za slavsko žito:

500 g pšenice belije

400 g kristal šećera

400 g mlevenih oraha

2 kesice vanilin šećera

Pola muskatnog oraščića

Ko ne voli aromu muskatnog oraščića može slobodno da ga izostavi iz recepta, mada se on vrlo malo i stavlja. Bitno je da se upotrebljava pšenica belija i da imate što bolje orahe, dobro očišćene i bez ljuspica.

Priprema:

Pola kilograma pšenice prebrati od kamenčića i kukolja, sipati u ekspres lonac i preliti vodom, pa ostaviti da prenoći. Sutradan potopljeno žito isprati u nekoliko voda, da izađe prljavština i dobro skuvati u ekspres loncu.

Kada je pšenica skuvana, pustiti je da se ohladi i dok je još mlaka, procediti je ali je ne ispirati! To je jedna od tajni - pšenični skrob treba da ostane sa žitom. Kada ste procedili žito, još dok je toplo, samleti ga u blenderu, multipraktiku ili na mašini za mlevenje mesa. Ne treba da se suviše sitno melje, bolje je da pšenica bude krupnije mlevena, da ima volumen. To je druga tajna najboljeg recepta za slavsko žito.

Još uvek mlaku i samlevenu pšenicu pomešati sa šećerom i orasima, dodati kesice vanilin šećera i po želji pola muškatnog oraščića koji se fino samelje.

Mešanje pšenice, oraha i šećera se vrši rukama. Domaćica rukama i prstima izmeša i izgnječi smesu. To je treća tajna zašto je ovo najbolji recept za slavsko žito! Na kraju se slavsko žito odozgo pospe orasima. Može se ukrasiti tako što ćemo napraviti reljef u vidu krsta od celih oraha.

(Espreso/Blic Žena)