RUSIMA I DALJE OMILJENI CENTAR GRADA I ELITNI VRAČAR: Sa aerodroma idu pravo u agencije, a evo gde KUPUJU KUĆE

Prema poslednjim zvaničnim podacima, od 24. februara ove godine, kada je počeo sukob u Ukrajini, pa sve do 2. novembra, u Srbiji je registrovan dolazak gotovo 170.000 ljudi sa područja ovog dela Evrope! Mnogi koji su došli radnici su IT industrije.

U tom periodu svoj boravak na teritoriji Srbije prijavilo je 140.141 građanin Rusije, iz Ukrajine je došlo 22.709 osoba, a iz Belorusije njih 5.501 ljudi. Svi oni su došli, kako je saopšteno, u skladu sa Zakonom o stranim državljanima i regularno su prijavili boravište na teritoriji Republike Srbije.

Rusi su u Srbiju, ponajviše u Beograd, došli u tri velika talasa.

Tri talasa dolazaka

Prvi je bio onaj na početku rata kada su dolazili bogati pojedinci koji su pomerali svoje poslove da bi izbegli sankcije i uglavnom IT stručnjaci koji su bili odlično plaćeni i u domovini. Drugi talas je usledio preko leta, kada su ponajviše dolazile porodice, pošto je postalo očigledno da će ratni sukob na ukrajinskom tlu duže potrajati. Konačno, treći i do sada najveći talas udledio je od druge polovine septembra kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio mobilizaciju 300.000 ljudi. To je odmah bio znak da mnogi vojno sposobni muškarci potraže spas u Srbiji, Gruziji, Turskoj...

- Rusi bukvalno sa aerodroma odlaze u agencije za iznajmljivanje stanova i ne žale novac kako bi se privremeno skućili. U principu ne planiraju duži ostanak, retki su oni koji kupuju nekretnine, već ih uglavnom iznajmljuju na nekoliko meseci - rekli su iz jedne agencije koja je udomila mnogobrojne ruske građane.

Kako dodaju, Rusi su nudili i duplo više od realne cene.

Našli smo dobru agenciju koja je uspela da u kratkom roku pronađe stanove za mene i moje kolege. Ja sam tražio dvosoban stan do hiljadu evra, međutim našli smo za 1.300 evra, kvalitetan i blizu posla, sa pogledom na reku - rekao je svojevremeno za RTS Pavel Gonza, menadžer informacionih tehnologija iz Moskve.

Bum na tržištu nekretnina

Usled velikog broja Rusa koji su došli u Srbiju, mnogi stanodavci u Beogradu, pa i širom Srbije, drastično su podigli cene stanova i to ne više samo u centru, već i na periferiji. U poslednje vreme se ispostavilo da ni svi Rusi ne žive samo na elitnom Vračaru i u strogom centru. Iako su to retki primeri, ipak ima i onih koji su se odlučili i za nešto isplativije lokacije, kakva je recimo, leva obala Dunava.

- Znam za slučaj komšinice koja je izdala Rusima u Borči, ni manje ni više, nego tri stana. Zapravo, reč je stanovima u kući, koji i nisu baš u nekom stanju. U redovnim okolnostima, pre dolaska Rusa, ona je imala problem da našim ljudima izda taj prostor. Kako u poslednje vreme vlada velika potražnja ruskih državljana, kada je iznajmljivanje u pitanju, ona je rešila da proba. Oglasila je stanove i bez problema su se javili. Koliko znam garsonjere je izdala u visini od 250 do 300 evra po stanu. Iz njene priče sam shvatila da u jednom čak živi porodica sa sinom, dok su u druga dva bračni par ili dečko i devojka - priča za “Beograd na Blic” Tanja iz Borče.

Ekipa “Blica” proveravala je gde sve taksisti razvoze ruske državljene u prestonici. Tako nam je jedan taksista rekao da su uglavnom u pitanju centralne zone i da se otkako su došli u tom pogledu ništa nije znatno promenilo.

- Najčešće sam ih vozio od aerodroma do obližnjih hotela. Kada su u pitanju delovi grada tu je Novi Beograd, najviše Blok A. Neretko traže vožnju do Vračara, recimo Maksima Gorkog. U principu centar grada - kaže naš sagovornik.

Rusi kao nekada Kinezi

Kako pričaju taksisti, to su najčešće mladi ljudi, prosek oko tridesetak godina. Voziili su ih od aerodroma, do obližnjih kafana i hotela. Kažu da su uvek pripemljeni sa sitnim parama, prisećajući se, kao što je nekad to bio slučaj sa Kinezima.

Retko traže vožnju van grada, ali bilo je i takvih situacija.

- Vozio sam ih jednom i na Banovo brdo, tačnije prema Žarkovu. Što se plaćanja tiče, ostavljaju para tačno koliko treba, ni dinar preko - priča jedan taksista.

Periferija da, ali ne i vikendice

U agenciji za nekretnine ističu da je i dalje mali broj zakupaca koji biraju periferiju grada za život. Kada je u pitanju iznajmljivanje stanova ruski državljani su pretežno locirani ka centru, ali što se tiče kupovina nekretnine, tu se više odlučuju za “mirnije varijante”, prirodu, dakle neku perifernu zonu.

- Rusi traže da kupe nekretnine na periferiji grada, kako bi mogli odavde lakše da posluju. Recimo, jedna ruska porodica je bila zainteresovana za kuću u Grockoj koja je koštala oko 50.000 evra. Problem je bio što ta nekretnina nije imala status kuće, nego vikendice. Na osnovu te kuće njima je trebala prijava boravka ovde, da bi odavde mogli da otvaraju firme - dodaju u agenciji.

Prema njihovim saznanjima, u ovom momentu, zakupnina stanova je trenutno veća u Beogradu nego u Nemačkoj. U agenciji su nam naveli primer i jednog svog klijenta, koji je u procesu renoviranja kuće u Batajnici kako bi mogao da iznajmljuje Rusima!

Vitja i Dmitrij o "paklu traženja stana" u Beogradu

A, kako sve izgleda iz ugla Rusa koji su sticajem životnih okolnosti bili prinuđeni da napuste svoju zemlju i da dođu u Srbiju, posvedočili su upravo za “Blic” Vitja i Dmitrij. Oni tvrde da im je iskustvo sa stanodavcima iz Srbije pravi pakao. Cene objekta stanodavci su menjali iz minuta u minut. Zakažu da gledaju stan po jednoj ceni, kad dođu na lice mesta dobiju sasvim drugu ili im već usput jave da je stan izdat.

- Bilo je užasno, nisam imao gde da živim, našao sam stan u centru grada, loše opremljen, a cena je visoka čak i za naše standarde - ispričao je Vitja.

Sve više firmi sa ruskim kapitalom

Od 24. februara do sredine novembra ruski građani su u Srbiji osnovali 789 privrednih društava i 2.134 preduzetničke radnje, izjavio je direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić.

Ovaj broj je, u međuvremenu, dodatno narastao, a prema nekim nezvaničnim podacima, svaka druga otvorena firma je sa ruskim kapitalom.

Najveći deo firmi ruskih državljana bavi se delatnostima u oblasti informacionih tehnologija i trgovinom, ali ima i onih koji otvorili svoje ugostiteljske objekte. Ali ne mali broj Rusa koji je stigao u Srbiju bio je prinuđen da traži posao. Neki su se zaposlili kao dostavljači hrane ili rade po pekarama, restoranima, cvećarama, salonima lepote...

Zbog visokih kirija liste čekanja za hotele

Zbog drastičnog skoka kirija, mnogi podstanari u Beogradu su morali da potraže novi krov nad glavom. Neki na periferiji, a neki su spas potražili po hotelima.

Naime, nekoliko ugostiteljskih objekata nudi mesčeni zakup po cenama koje su povoljnije nego u slučaju da iznajmljujete stan. Tako se u jednom hotelu u strogom centru prestonice može naći jednokrevetna soba za 410 evra, dok dvokrevetna košta 495 evra, dakle manje od 250 evra “po glavi”

U ovu cenu uključeni su osiguranje, čišćenje i menjanje posteljine jednom nedeljno, internet, televizija, ne morate da plaćate nikakve komunalije, a u ponudi je i ishrana po veoma povoljnim cenama.

S obzirom da se cene stanova u samom centru Beograda kreću oko 1.000 evra, nije čudo što je veliki broj zainteresovanih, pa prema rečima hotelijera, postoji i poduža lista čekanja!

(Espreso/Blic)