NBS UVELA OLAKŠICE ZA PREZADUŽENE GRAĐANE: Evo šta one podrazumevaju i ko tačno IMA PRAVO na povoljnosti!

Osim odluke o povećanju referentne kamatne stope na 5 odsto, Narodna banka Srbije je juče usvojila propise koji bi trebalo da olakšaju položaj dužnika koji imaju problem u otplati mesečnih rata. Novim propisima je NBS omogućila da se fizičkim licima restrukturira potraživanje po osnovu potrošačkog ili gotovinskog kredita, kao i da se produži rok otplate stambenih pozajmica.

Očekuje se da bi u narednom periodu zbog rasta euribora i referentne kamate mnogi korisnici kredita mogli da se nađu u problemu, ali generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da još nije došlo do značajnijeg rasta broja onih koji su prezaduženi.

"Opšta ekonomska situacija trenutno je takva da za sada najveći broj klijenata redovno izmiruje svoje obaveze. Ovde jeste cilj, za onaj mali broj ljudi, koji slučajno to ne može, da se pronađe zajedničko rešenje na relaciji klijent-banka. Upravo ovi propisi bi trebalo da pomognu da se to uradi na najbolji mogući način. Što se tiče opšte slike, odnosno bankarskog i finansijskog krvotoka, stopa nenaplativih kredita i dalje je na nivou od 2,8 odsto. Privredna aktivnost je dobra i vrlo je visoka stopa zaposlenosti, jer je nezaposlenost na nivou od 8 odsto, a tako nizak nivo nije zabeležen u novijoj istoriji. To što znači da ljudi rade i redovno primaju plate", rekao je Vasić.

NBS je juče usvojila dva propisa – Odluku o dopuni Odluke o adekvatnosti kapitala banke i Odluku o izmenama Odluke o privremenim merama za banke u cilju olakšavanja pristupa finansiranju fizičkim licima.

Građani koji zbog porasta kamatnih stopa strahuju da neće moći redovno da izmiruju rate kredita, imaće mogućnost da od banaka traže produžetak roka otplate. Banke će, kroz restrukturiranje kredita, moći klijentima da odobre novi rok otplate koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite do 11 godina. To je, inače, rok za tri godine duži od maksimalno dozvoljenog zakonskog rešenja. Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina, što je postojeća mera čije se važenje produžava i tokom sledeće godine.

Vasić kaže da klijenti u odgovoru sa bankama treba da dođu do najpovoljnijeg rešenja za otplatu kredita.

"Postoji inflatorni pritisak i trenutno i restriktivna monetarna politika koja ima cilj da nas preusmeri od potrošnje, da se odreknemo dela potrošnje kako bismo usporili inflaciju i to se direktno reflektuje kroz visinu kamatnih stopa. Banke su depozito-kreditne institucije, ko ima novac čuva ga u bankama, a ko nema doći će da ga pozajmi. Upravo o tom efektu depozitno-kreditne institucije moramo voditi računa. Bankama je u interesu i uvek će pokušati da pomognu svakom ko ima problem da ne može da otplaćuje svoje obaveze da to reši. Tako je bilo i ranije, a ovi propisi samo to preciziraju", napomenuo je Vasić.

I za vreme korone postojala je mogućnost odlaganja otplate. Mnogi su se potom iznenadili, jer su im posle pauze povećane rate. Na pitanje da li u ovom slučaju ima skrivenih troškova i da li se može dogoditi da se ljudi iznenade kada produže taj rok otplate, a da im rata posle bude viša, Vasić je rekao da svako zadržavanje novca duže kod nekoga ima svoju cenu.

"Osnovni ekonomski postulati podrazumevaju da kada produžite vremenski period sigurno da tu i dalje postoji kamata, upravo iz razloga što banke onima koji su deponovali novac, odnosno koji štede, plaća kamatu što ga dalje plasira. Svako zadržavanje novca duže kod nekoga ima svoju cenu, ali ideja jeste da mesečna rata bude takva da klijent koji ima problem u otplati može da je servisira, odnosno da plaća", objasnio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Vasić je ukazao da je prethodni moratorijum imao drugačiju dimenziju, jer je imao za cilj da novac ostane kod građana kako bi se podstakla tražnja zbog kovida koji nas je zaustavio u svemu, pa je zaustavio i potrošnju.

"Sada je situacija daleko bolja. Jeste da imamo inflaciju, ali nismo zaustavili proizvodnju, ni tražnju. I upravo ove mere, koje donosi NBS, treba da tačno i precizno definišu ko su ti koji mogu da traže produženje plaćanja", rekao je Vasić.

Poslednjih meseci svaka odluka Narodne banke Srbije o referentnoj kamatnoj stopi utiče na iznos rate kredita. Referentnu kamatnu stopu je juče podigla za 50 baznih poena, na nivo od 5 odsto.

"Očekujem da će već početkom sledeće godine inflacija da se zaustavi, a onda da krene da pada i krajem sledeće godine bi mogla da bude između 9 i 9,5 odsto, a da u 2024. godini krenemo da se vraćamo, odnosno da idemo ka onoj ciljanoj inflaciji od 3 odsto, plus/minus 1,5 odsto. Mislim da je to verovato izvesno. Naravno, mnogo uticaja dolazi i izvan Srbije, ali se vidi da efekti restriktivne monetarne politike deluju u SAD i Evropskoj uniji, jer je inflacija u EU posle 17 meseci stala na oko 10 odsto i verujem da će se to desiti i kod nas. Mi smo pre desetak godina imali referentnu kamatnu stopu od 10 i 12 odsto, tako da ova od 5 odsto utiče na cenu kredita, ali ne tako drastično", smatra Vasić.

(Espreso / Euronews)