DA NE POVERUJEŠ
MNOGI ĆE ZANEMETI KADA OVO ČUJU: Evo koliko RAMZAN KADIROV zapravo IMA GODINA, a tek koliko IMA DECE
Od 2007. godine, obavlja funkciju predsednika (lidera) Čečenske Republike, u sastavu Ruske Federacije
Ruski državnik, političar i lider Čečenske Republike, Ramzan Kadirov je sin prvog predsednika Čečenije u sastavu Rusije, Ahmada Kadirova.
Ramzan Kadirov na mesto vršioca dužnosti predsednika vlade ove Republike došao je 18. novembra 2005. godine, kada je tadašnji premijer Čečenije, Sergej Abramov teško povređen u saobraćajnoj nesreći.
U januaru 2006. godine, Kadirov je postao predsednik vladine Komisije za borbu protiv trgovine drogom u Čečeniji, a 9. februara 2006. i Sekretar regionalnog ogranka stranke Jedinstvena Rusija.
Od 2007. godine, obavlja funkciju predsednika (lidera) Čečenske Republike, u sastavu Ruske Federacije. Obavljajući dužnosti u vojsci i obaveštajnim službama, stekao je čin general-potpukovnika.
Rođen je 5. oktobra 1976. , što znači da ima 45 godina.
Osnovnu i srednju školu (1992.) Kadirov je završio u svom rodnom selu.
Nedavno je objavio ispovest iz svog privatnog života
"Sve ove godine retko nalazim vremena za svoju decu. Imam posao, putujem, imam sastanke, a deca idu u školu, uče Kuran, bave se sportom, uče strane jezike. Moja supruga, Medni Musaevna je već pripremila svoje četiri najstarije ćerke za život odrasle osobe", rekao je Kadirov u retkoj ispovesti o svojoj porodici.
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je odlikovao Ordenom Majke heroja Mednu Kadirovu, suprugu čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Reč je o državnoj nagradi iz doba Sovjetskog Saveza koja je ponovo uvedena u avgustu ove godine.
Otkrio je da on i njegova supruga sada imaju 14 dece.
„Trebalo je da ih bude 15, ali je prva devojčica umrla ubrzo po rođenju. Sve ove godine retko nalazim vremena za svoju decu. Imam posao, putujem, imam sastanke, a oni idu u školu, uče Kuran, bave se sportom, uče strane jezike. Naši rasporedi su zgusnuti i ne preklapaju se. Naša velika porodica nije često zajedno. Ali za sve ove godine nikada nisam čuo od dece da su nezadovoljni. Kada su starije ćerke sazrele, priznale su i da su me u detinjstvu često vređale zbog nepažnje, ali im je majka objašnjavala da ocu moraju da budu podrška, a ne teret“, rekao je on.
(Espreso)