DA LI STANODAVAC MORA PRIJAVITI RUSE I UKRAJINCE? Stručnjak za Espreso otkrio sve o pravilima izdavanja za STRANCE

Rat u Ukrajini doneo je mnoge promene na globalnom nivou, a jedna od njih se posebno odrazila na Srbiju.

Za manje od devet meseci, od početka sukoba na istoku Evrope, u našu zemlju se preselilo oko 118.000 Rusa i Ukrajinaca. Njihovim dolaskom izmenjena je demografska slika, kao i tržište nekretnina i rada.

Podstanari u Srbiji nisu ni slutili da će posledice rata u Ukrajini osetiti i na svojoj koži. Ili, bolje reći novčaniku. Stanodavci su masovno počeli da podižu cene kirija, kako izbeglicama tako i lokalnom stanovništvu.

Grupe za izdavanje stanova na društvenim mrežama prepune su oglasa ponude i potražnje, ali i raznih pitanja. Pojedini stanodavci, koji su Rusima i Ukrajincima iznajmili nekretninu za veliki novac, našli su se nedoumici na koji način njihovi podstanari mogu odgovarati pred našim zakonom ukoliko dođe do nekih problema.

Takođe, zapitali su se i da li moraju prijaviti podstanara i tako platiti porez.

Inače, prijava podstanara u Srbiji je zakonski regulisana i svaki stanodavac u obavezi je da omogući podstanaru prijavu na adresi iznajmljenog stana, a zakupac ima rok od osam dana da to i učini. Ipak, u praksi, brojni podstanari nisu prijavljeni.

O tome da li postoji razlika u izdavanju nekretnine strancu i državljaninu naše zemlje, razgovarali smo sa stručnjakom za nekretnine Katarinom Kuzmanović.

Kako navodi za Espreso poželjno je da stanodavac sa stranim državljaninom kojem izdaje svoju nekretninu sklopi ugovor i overi ga kod notara uz prisustvo zakupca.

Katarina napominje da nema razlike kada je plaćanje poreza u pitanju

- Porez je isti za sve, pa i za strance. Iznosi 20% i umanjuje se za habanje stana koje država uzima u obzir, pa iznosi oko 16,5%, kaže naša sagovornica.

Kako bi što bolje iskoristili talas dolaska Rusa i Ukrajinaca u Beograd i druge veće gradove, stanodavci su se dosetili da u oglasima istaknu da daju "beli karton" koji će strancima u Srbiji biti neophodan.

- Stanodavac je u obavezi da izda beli karton, u suprotnom stranac može biti deportovan, rekla je naša sagovornica.

Ukoliko strani državljanin napravi određenu materijalnu štetu u stanu ili ne ispoštuje dogovor oko plaćanja rente, pred kojim zakonom odgovara?

- Stranac za štetu odgovara pred našim zakonom (mada to nije precizno regulisano). Sva šteta se naplaćuje iz depozita, pa postaje praksa da se strancima uzimaju i po dva depozita, dok je u evropskim zemljama praksa da to čak budu tri ili četiri depozita. Takođe, stanodavac je dužan da na mesečnom nivou, prilikom preuzimanja mesečne kirije proveri da li je u stanu napravljena neka šteta. Jako često se dešava da stanodavci od stanara ne uspeju da naplate celokupnu štetu koja je nastala u stanu, kaže za Espreso Katarina Kuzmanović, head of real estate Sasomange.rs.

Šta treba da preduzme stanodavac kada nekretninu izda stranom državljaninu?

Kao što se za nas važe pravila kada negde otputujemo, isto važi i za one koji doputuju u našu zemlju. Jedna od obaveza jeste striktno poštovanje zakona Srbije, ali postoje i drugi koraci koje moraju preduzeti. Naročito ako ostaju duži vremenski period.

U svrhu bezbednosti i preventive donet je niz mera, a zakon naše zemlje o strancima kaže da je stranac svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije. Ovde može boraviti pod uslovom da prijavi kratkotrajni boravak, poseduje vizu za duži boravak, ima dozvolu za privremeni ili stalni boravak.

I za stanodavca koji strancu u zakup daje svoju nekretninu važe određena pravila koja treba poštovati.

Koraci su sledeći, a svakako savetujem da stanodavci izdavanje stana prepuste agencija, baš zbog njihove zaštite:

- Donošenje vlasničkog lista u agneciju( dokaz da je vlasnik stana) i očitana lična karta;

- Vlasnik daje na uvid izmirene račune za komunalije;

- Potpisivanje ugovora;

- Overa ugovora kod notara uz prisustvo potencijalnog stanara;

- Odlazak u SUP za izdavanje belog kartona za strance, kaže naša sagovornica.

Podsetimo, agenti za nekretnine ne pamte ovakvu potražnju koja je izazvala i nagli skoka cena. Stanovi u centralnim opštinama koji su se pre godinu dana izdavali za 300 evra sada su 600, a oni koji su bili 500 evra sada se rentiraju za 1.000. Traže se uglavnom manji stanovi od 40 do 70 kvadrata u centru grada, a u Srbiju najviše dolaze uglavnom mladi ljudi i porodice sa decom iz Ukrajine i Rusije.

(Espreso)