SRBIMA ZADUŽIVANJE POSTALO NAVIKA: Stručnjak objasnio zašto uzimamo KREDITE iako su KAMATE sve VEĆE

Potražnja za kreditima ne jenjava uprkos porastu kamatnih stopa pokazuju podaci poslednjeg izveštaja Narodne banke. Iznenađuje podatak da su i stambeni krediti vrlo aktuelni iako cena kvadrata raste. Prema oceni struke razlog tome su naše navike da se kreditno zadužujemo, niska primanja ali i trenutno povećanja cena. Ono što savetuju pre uzimanja kredita je da treba imati dosta dobar razlog zašto se poseže za zaduženjem.

"Kada se uzima kredit najpre treba imati dosta dobar razlog zašto se poseže za zaduženjem. Razlog može da bude dobra kupovina nečega za tekuće potrebe, i tada treba da gleda da su to što kraći krediti i da ih on može vraćati" - kaže za "Blic Biznis" Dr Branko Živanović, vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji - fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije.

Profesor Živanović ukazuje na činjenicu da je tražnja za kreditima rasla u poslednjem kvartalu, kako za privredu tako i za stanovništvo. ali i napominje da se kod nas krediti danas uzimaju za sve i ljudi se po inerciji oslanjaju na zaduženje. Kako kaže posebno je interesantno za stambene kredite čija cena raste i gde je neizvesnost u pogledu inflacije, stabilnosti deviznog kursa i svega u perspektivi i najveća i najduža i gde do najvećih problema može da dođe ali ta tražnja apsolutno ne jenjava iz više razloga.

"Prvi razlog je zato što su kod nas i stanovništvo i privreda naviknuti na kredit. Dakle, kredit je oblik finansiranje, na neki način i oblik egzistencije na koji su kod nas i privreda i stanovništvo naviknuti. Prilično su kreditno zaduženi i uglavnom egzistiraju tako što se ti krediti obnavljaju, odnosno uzimaju se novi krediti i vraćaju stari i generalno kreditna zaduženost blago raste ali nikako se ne smanjuje. U najmanju ruku ostaje na istom nivou i to je naša svakodnevnica i praksa i karakter privrednog sistema" - tvrdi profesor.

Obim novoodobrenih kredita privredi u trećem tromesečju iznosio je 322,8 milijardi dinara i bio je za 13,7 odsto viši nego u istom periodu prethodne godine, pokazuju podaci NBS.

Oprez za stambene kredite

Kada su u pitanju krediti za stambene jedinice, sa dugoročnijim rokom otplate, profesor Živanović kaže da treba imati u vidu da će kamatne stope rasti i da potencijalni dužnici treba najpre da sagledaju sve opcije.

"Onaj ko planira da se kreditno zaduži najpre treba da sagleda kapacitet zarađivanja svoje porodice i da li će oni kao domaćinstvo biti u prilici sa jednom pretpostavljenom kamatnom stopom koja će izvesno rasti svaki kavartal, od prilike od 1 do 2 odsto, može u budućnosti da tako nešto vraća. Posebno treba da sagleda karakter i oblik njegovih prihoda, da li su njegove zarade indeksirane u evru i da li njegovazarada prati u budućnosti kamatne stope na evro, odnosno ako su u pitanju dinarski krediti, što je ređe, takozvani delibor" - objašnjava profesor.

Dodaje da je treba imati u vidu da li će i zarada takođe u međuvremenu rasti i da li će pratiti kamatne stope kao i inflaciju.

"Ovde treba biti jako oprezan jer ništa ne nagoveštava da će cene kvadrata da padaju, ali kao i usvakoj finansijskoj krizi dešavalo se da posle izvesnog perioda dođe do usporenog rasta cena kvadrat, posebno na manje kvalitetnim područijima i lokacijama i za sada ovakva investicija ne mora ostvariti očekivanu spekulativnu dobit. Ali to je ipak jedan vid sigurnosti, i kredit dolazi u obzir jedino u te svrhe, ali ako se isključivo isplaćuje iz ličnog dohodka nije preterano dobra investicija - kaže profesor Živanović.

Kamate će nastaviti da rastu

Kamatne stope već mesecima u nazad idu uzlaznom putanjom, a prema najavama centralnih banaka, to će se nastaviti u narednoj godini. Ovo je naročito zabrinulo građane koji su od banke uzeli stambeni kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, jer su ima mesečne rate iz meseca u mesec veće.

Da će i u buduće nastaviti da rastu, mišljenja je i profesor Branko Živanović.

"Kamate će u svakom slučaju nastaviti da rastu iz razloga zato što će se ova inflatorna kretanja kako u svim granama tako i u grani bankarske industrije ugrađivati i kamatne stope će se korigovati. Ono što nije tipično za finansijski sektor, njihova korekcija je uvek kasnila za tekućom inflacijom - kaže on.

I dodaje da su banke dosta oprezne, i ne posežu za tako radikalnim merama već nastoje da kamatne stope umereno rastu.

Povećana zaduženja

Kreditna aktivnost banaka nastavila je da raste i u septembru ove godine povećana je 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Potražnja za kreditima nastavila se uprkos tome što su kamatne stope na kredite indeksirane u evrima povećane su u trećem tromesečju i u proseku su iznosile 3,5 odsto za privredu i 4,2 odsto za stanovništvo (u odnosu na 2,6 odsto i 3,6 odsto u drugom tromesečju),

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu povećana je u trećem tromesečju u proseku za 1,6 procentnih poena i iznosila je 10,7 odsto, a prema poslednjim podacima NBS, povećane su kamatne stope na gotovo sve vrste dinarskih kredita, pri čemu je kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite povećana na 11,2 odsto, što je rast za 1,6 procentnih poena.

(Espreso / Blic / Marica Jovanović)